Nastavno-naučno veće Fakulteta inženjerskih nauka Univerziteta u Kragujevcu na sednici održanoj 23.11.2017. godine, na osnovu članova 40 i 102 Zakona o visokom obrazovanju ("Sl. glasnik RS", br. 88/2017) člana 43 Statuta Univerziteta u Kragujevcu (broj II-01-360 od 28.04.2017. godine) i članova 205 i 231 Statuta Fakulteta inženjerskih nauka (broj 01-1/2776 od 10.10.2006. godine sa izmenama i dopunama broj 01-1/3017 od 14.12.2006. godine, broj 01-1/596 od 23.03. 2007. godine, broj 01-1/1150 od 28.05.2007. godine, broj 01-1/2381 od 24.10.2007. godine, broj 01-1/177 od 28.01.2011. godine, broj 01-1/2938 od 02.09.2011. godine, broj 01-1/3873-5 od 23.12.2013. godine, broj 01-1/2157-3 od 11.07.2014. godine, broj 01-1/1512-7 od 29.05.2015. godine, broj 01-1/1036-3 od 05.04.2016. godine i broj 01-1/753-2 od 07.03.2017. godine) donelo je
PRAVILNIK O DOKTORSKIM AKADEMSKIM STUDIJAMA
1.OPŠTE ODREDBE
Član1.
Pravilnikom o doktorskim akademskim studijama (u daljem tekstu: Pravilnik) bliže se uređuje organizacija doktorskih akademskih studija i postupak za sticanje naučnog naziva doktor nauka na Fakultetu inženjerskih nauka Univerziteta u Kragujevcu (u daljem tekstu: Fakultet).
Član 2.
Doktorske akademske studije su studije trećeg stepena visokog obrazovanja.
Doktorske akademske studije za sticanje naučnog naziva doktora nauka traju 3 godine i završetkom doktorskih akademskih studija stiče se najmanje 180 ESPB bodova uz prethodno ostvareni obim studija od najmanje 300 ESPB bodova na osnovnim akademskim studijama i master akademskim studijama.
Za sticanje naučnog naziva doktor nauka potrebno je tokom visokog obrazovanja steći najmanje 480 ESPB.
Član 3.
Status studenta doktorskih akademskih studija ima lice upisano na studijski program doktorskih akademskih studija.
Student se upisuje u statusu studenta koji se finansira iz budžeta (budžetski student) ili studenta koji se sam finansira (samofinansirajući student).
Doktorske akademske studije završavaju se izradom i odbranom doktorske disertacije.
Član 4.
Odluku o visini školarine za doktorske akademske studije na predlog Saveta Fakulteta donosi Univerzitet u Kragujevcu (u daljem tekstu: Univerzitet), a ostale naknade utvrđuje Savet Fakulteta.
Član 5.
Komisija za doktorske akademske studije je radno telo koje po službenoj dužnosti čine prodekan za naučnoistraživački rad, prodekan za nastavu i po jedan predstavnik svake katedre koje imenuje Nastavno-naučno veće Fakulteta.
Predstavnik katedre mora da ima ispunjene uslove za mentora.
Predsednik Komisije za doktorske akademske studije je prodekan za naučnoistraživački rad. Predsednik Komisije za doktorske akademske studije saziva sastanke, sastavlja dnevni red i vodi sastanak.
Odluke Komisije za doktorske akademske studije se donose glasanjem, prostom većinom od ukupnog broja članova Komisije za doktorske akademske studije.
Mandat članova Komisije za doktorske akademske studije traje tri godine.
Komisija za doktorske akademske studije ima sledeće nadležnosti:
- predlaže Nastavno-naučnom veću izmene i dopune studijskog programa doktorskih akademskih studija;
- sprovodi postupak po konkursu za prijem studenata doktorskih akademskih studija;
- razmatra sav materijal koji se odnosi na doktorske akademske studije, a koji katedre i studenti doktorskih akademskim studija upute Nastavno-naučnom veću i dekanuFakulteta;
Član 6.
Komisija za prethodna pitanja Fakulteta proverava potpunost i validnost dokumentacije i tehničku usaglašenost dokumentacije za postupke prijave doktorske disertacije i ocene i odbrane doktorske disertacije u skladu sa zakonskim i podzakonskim aktima, aktima Univerziteta i Fakulteta.
Član 7.
Naučni radovi za svrhu primene ovog Pravilnika se vrednuju samo ako su kategorisani prema kriterijumima za određivanje kategorije naučnih publikacija iz Pravilnika o postupku i načinu vrednovanja i kvantitativnom iskazivanju naučnoistraživačkih rezultata istraživača nadležnog ministarstva.
2. USLOVI UPISA
Član8.
Upis na doktorske akademske studije vrši se na osnovu konkursa koji na predlog Fakulteta raspisuje Univerzitet.
Član 9.
U prvu godinu doktorskih akademskih studija mašinskog inženjerstva može se upisati lice koje:
- ima završene master akademske studije sa ukupno ostvarenih Z00 ESPB, sa najmanje prosečnom ocenom 8 (osam) kako na osnovnim akademskim, tako i na master akademskim studijama, iz polja tehničko-tehnoloških ili prirodno-matematičkih nauka;
- ima akademski naziv magistra nauka iz polja tehničko-tehnoloških nauka ili prirodno-matematičkih nauka. Ovo lice može da se upiše samo u statusu samofinansirajućegstudenta;
- ima završene studije za sticanje VII-1 stepena stručne spreme iz polja tehničko-tehnoloških ili prirodno-matematičkih nauka, sa prosečnom ocenom najmanje 8 (osam);
- ima završene master akademske studije definisane tačkom 1 ili završene studije VII-1 stepena stručne spreme iz tačke 3 ovog člana, sa prosečnom ocenom manjom od 8 (osam), ukoliko ima naučne radove kategorije M20, M30 i M50 iz oblasti doktorskih akademskih studija definisane Pravilnikom opostupku i načinu vrednovanja i kvantitativnom iskazivanju naučnoistraživačkih rezultata istraživača. Ukupna prosečna ocena za studente koji su prethodno završili integrisane akademske studije, odnosno prosečna ocena na osnovnim akademskim i master akademskim studijama pojedinačno, ne može biti manja od 7. Da bi kandidat na ovaj način stekao pravo upisa mora da dobije saglasnost Komisije za doktorske akademske studije i može da se upiše samo u statusu samofinansirajućegstudenta.
U prvu godinu doktorskih akademskih studija industrijskog inženjerstva i inženjerskog menadžmenta može se upisati lice koje:
- ima završene master akademske studije sa ukupno ostvarenih Z00 ESPB, sa najmanje prosečnom ocenom 8 (osam) kako na osnovnim akademskim, tako i na master akademskim studijama, iz polja tehničko-tehnoloških, prirodno-matematičkih nauka i društveno-humanističkih nauka (ekonomske nauke i menadžment i biznis),
- ima akademski naziv magistra nauka iz polja tehničko-tehnoloških nauka, prirodno-matematičkih nauka i društveno-humanističkih nauka (ekonomske nauke i menadžment i biznis). Ovo lice može da se upiše samo u statusu samofinansirajućegstudenta,
- ima završene studije za sticanje VII-1 stepena stručne spreme iz polja tehničko-tehnoloških, prirodno-matematičkih nauka i društveno- humanističkih nauka (ekonomske nauke i menadžment i biznis), sa prosečnom ocenom najmanje 8 (osam),
- ima završene master akademske studije definisane tačkom 1 ili završene studije VII-1 stepena stručne spreme iz tačke 3 ovog člana, sa prosečnom ocenom manjom od 8 (osam), ukoliko ima naučne radove kategorije M20, M30 i M50 iz oblasti doktorskih akademskih studija definisane Pravilnikom o postupku i načinu vrednovanja i kvantitativnom iskazivanju naučnoistraživačkih rezultata istraživača. Ukupna prosečna ocena za studente koji su prethodno završili integrisane akademske studije, odnosno prosečna ocena na osnovnim akademskim i master akademskim studijama pojedinačno, ne može biti manja od 7. Da bi kandidat na ovaj način stekao pravo upisa mora da dobije saglasnost Komisije za doktorske akademske studije i može da se upiše samo u statusu samofinansirajućeg studenta.
Član 10.
Za upis na doktorske akademske studije neophodno je poznavanje jednog stranog jezika. Dokaz o poznavanju jezika se verifikuje uverenjem o položenim ispitima, dodatkom diplome ili međunarodno priznatimasertifikatom.
Član 11.
Redosled kandidata za upis u prvu godinu doktorskih akademskih studija utvrđuje se na osnovu ukupnog broja bodova koji se formira na osnovu: prosečne ocene ostvarene na prethodnim nivoima studija, dužine studiranja, usaglašenosti prethodnih studija sa studijskim programom doktorskih akademskih studija, objavljenih naučnih i stručnih radova.
Komisiju za upis čine članovi Komisije za doktorske akademske studije. Komisija za upis formira rang listu prijavljenih kandidata.
Komisija za upis, ako smatra da je neophodno, može pre objavljivanja konačne rang liste da sprovede ulazni test.
Status budžetskog studenta imaju najbolje rangirani kandidati u okviru rang liste koji ostvare najmanje 51 bod.
Da bi se student upisao u statusu samofinansirajućeg studenta mora da ostvari najmanje 37 bodova.
Član 12.
Po zaključenju konkursa formira se jedinstvena rang lista kandidata koji su konkurisali za upis na doktorske akademske studije. Lista se formira za kandidate koji ispunjavaju uslove iz konkursa i ovog Pravilnika, a prema bodovima koji se za svakog kandidata računaju na sledeći način:
B=10(PO*Se+5*(1-M/60))
je: PO prosečna ocena, Se stepen ekvivalencije, M broj meseci za koje je student savladao prethodne nivoe studijskih programa.
Prosečna ocena se računa po obrascu PO =(3h+2u)/5 ili PO =(4h+u)/5, gde je h- prosečna ocena sa osnovnih akademskih studija, a u-prosečna ocena sa master akademskih studija. Pri rangiranju ocena se prevodi u bodove (npr: prosečna ocena 8.7 vredi 8.7 bodova).
Stepen ekvivalencije ( Se ) prethodno završenog studijskog programa sa studijskim programom mašinskog inženjerstva se računa na osnovu koeficijenta datog u sledećoj tabeli:
Tehničko-tehnološke nauke | Stepen ekvivalencije |
mašinsko inženjerstvo | 1,0 |
inženjerstvo zaštite životne sredine i zaštite na radu | 0,95 |
ndustrijsko inženjerstvo i inženjerski menadžment | 0,95 |
elektrotehničko i računarsko inženjerstvo | 0,95 |
saobraćajno inženjerstvo | 0,95 |
biotehničke nauke | 0,95 |
rudarsko inženjerstvo | 0,95 |
metalurško inženjerstvo | 0,95 |
tehnološko inženjerstvo | 0,95 |
građevinsko inženjerstvo | 0,95 |
geološko inženjerstvo | 0,9 |
geodetsko inženjerstvo | 0,9 |
organizacione nauke | 0,9 |
arhitektura | 0,9 |
Prirodno-matematičke nauke | |
matematičke nauke | 0,9 |
računarske nauke | 0,9 |
nauke o zaštiti životne sredine | 0,8 |
fizičke nauke | 0,8 |
fizičko-hemijske nauke | 0,8 |
hemijske nauke | 0,8 |
Stepen ekvivalencije ( Se ) prethodno završenog studijskog programa sa studijskim programom industrijskog inženjerstva i inženjerskog menadžmenta se računa na osnovu koeficijenta datog u sledećoj tabeli:
Tehničko-tehnološke nauke | Stepen ekvivalencije |
industrijsko inženjerstvo i inženjerski menadžment | 1,0 |
mašinsko inženjerstvo | 1,0 |
inženjerstvo zaštite životne sredine i zaštite na radu | 1,0 |
elektrotehničko i računarsko inženjerstvo | 0,95 |
saobraćajno inženjerstvo | 0,95 |
biotehničke nauke | 0,90 |
rudarsko inženjerstvo | 0,90 |
metalurško inženjerstvo | 0,95 |
tehnološko inženjerstvo | 0,95 |
građevinsko inženjerstvo | 0,90 |
geološko inženjerstvo | 0,80 |
geodetsko inženjerstvo | 0,80 |
organizacione nauke | 0,95 |
arhitektura | 0,85 |
Prirodno-matematičke nauke | |
matematičke nauke | 0,95 |
računarske nauke | 0,95 |
nauke o zaštiti životne sredine | 0,95 |
fizičke nauke | 0,85 |
fizičko-hemijske nauke | 0,85 |
hemijske nauke | 0,85 |
Društveno-humanističke nauke | |
ekonomske nauke | 0,90 |
menadžment i biznis | 0,90 |
Kod interdisciplinarnih i multidisciplinarnih studijskih programa Komisija za upis ima pravo da izvrši proveru usaglašenosti prethodno završenih studijskih programa sa studijskim programom doktorskih akademskih studija i definisanje stepena ekvivalencije.
Član 13.
Komisija za upis na doktorske akademske studije sastavlja preliminarnu rang listu za upis na doktorske akademske studije i objavljuje je na internet stranici Fakulteta u roku koji je predviđen konkursom. Kandidat ima pravo prigovora dekanu Fakulteta na rezultat objavljen na rang listi u roku od 24 časa od momenta objavljivanja rang liste.
Po prigovoru kandidata dekan Fakulteta donosi odluku u roku od 3 dana od dana prijema prigovora.
Odluka dekana Fakulteta po prigovoru je konačna.
Član 14.
Strani državljanin se može upisati na doktorske akademske studije pod istim uslovima kao i državljanin Republike Srbije.
Strani državljanin se upisuje u svojstvu samofinansirajućeg studenta.
Kandidat - strani državljanin prilikom prijavljivanja na konkurs podnosi rešenje Univerziteta o priznavanju strane visokoškolske isprave.
Strani državljanin se može upisati na doktorske akademske studije ako poznaje jezik na kome se izvodi nastava.
3. STUDIJSKI PROGRAM I IZVOĐENJE NASTAVE
Član 15.
Predavanja se izvode kao grupna ili individualna (mentorska).
Grupna predavanja se izvode ukoliko na predmetu ima najmanje 5 (pet) studenata.
Nastavnici koji izvode nastavu na doktorskim akademskim studijama dužni su da odrede vreme konsultacija za svoj predmet. Konsultacije su po pravilu pojedinačne, ali mogu biti i grupne. Nastava se organizuje i izvodi prema utvrđenom rasporedu časova koji se ističe na oglasnoj tabli i internet stranici Fakulteta.
Član 16.
Lice koje je steklo pravo upisa na doktorskeakademske studije na ovom Fakultetu bira naučno područje u skladu sa knjigom predmeta doktorskih akademskih studija.
Služba za studentske poslove obaveštava nadležnu katedru o kandidatima kojima je potrebno odrediti mentora-savetnika. Nadležna katedra donosi odluku o imenovanju mentora-savetnika najkasnije u roku od 5 dana od dana dostavljanja obaveštenja o potrebi da se kandidatu odredi mentor–savetnik.
Nadležna katedra je katedra kojoj pripada naučno područje koje je izabrao kandidat za upis na doktorske akademske studije.
Mentor-savetnik može, a ne mora biti mentor doktorske disertacije. Za mentora-savetnika imenuje se nastavnik koji izvodi nastavu na doktorskim akademskim studijama.
Mentor-savetnik pomaže studentu tokom doktorskih akademskih studija, prati njegov rad i dostignuća, učestvuje u postupku izbora predmeta i pomaže mu u izboru odgovarajuće literature, upućuje ga u naučnoistraživački rad, pomaže u pripremi teme i izborumentora.
Mentor-savetnik može da preuzme najviše 3 nova kandidata u tekućoj školskoj godini.
Član 17.
Svi predmeti doktorskih akademskih studija su izborni. Predmeti su definisani tako da omogućavaju usmeravanje ka izradi doktorske disertacije. Od ponuđenih, student bira ukupno šest predmeta u I, II i III semestru. Svaki predmet se boduje sa 15 ESPB bodova.
Kandidati koji su se upisali na doktorske akademske studije u dogovoru sa mentorom-savetnikom definišu temu istraživanja i vrše izbor predmeta u skladu sa predloženom temom istraživanja a iz koji ih će slušati nastavu i polagati ispite u I godini studija (Obrazac DS 1).
Obrazac DS 1 potpisan od strane studenta i mentora-savetnika dostavlja se Službi za studentske poslove u roku od 10 dana od dana upisa na I godinu doktorskih akademskih studija. Student stiče pravo da ispunjava predispitne i ispitne obaveze na I godini tek po predaji Obrasca DS1.
Prilikom upisa u II godinu studija student u dogovoru sa mentorom–savetnikom vrši izbor predmeta u skladu sa predloženom temom istraživanja a iz kojih će slušati nastavu i polagati ispite u II godini studija (Obrazac DS 2).
Obrazac DS 2 potpisan od strane studenta i mentora-savetnika dostavlja se Službi za studentske poslove prilikom upisa na II godinu doktorskih akademskih studija.
Student prijavljuje i polaže ispite u skladu sa ispitnim rokovima definisanim Statutom Fakulteta.
Student može izvršiti promenu predmeta iz koga će slušati nastavu i koji će polagati u toku doktorskih akademskih studija uz saglasnost mentora savetnika i katedre koja je nadležna za naučno područje kome pripada predmet koji se zamenjuje.
Promene izabranih predmeta moguće su samo pre početka semestra podnošenjem molbe za promenu predmeta Komisiji za doktorske akademske studije.
Doktorand ima pravo jednom da promeni mentora-savetnika, uz pismeni zahtev o čemu odluku donosi nadležna katedra.
Član 18.
Polaganjem ispita iz nastavnih predmeta predviđenih studijskim programom i studijskim istraživačkim radom stiče se najmanje 90 ESPB bodova, a 90 ESPB bodova istraživačkim studijskim radom iz naučnog područja doktorske disertacije i pripremom za prijavu, izradom i odbranom doktorske disertacije.
Potvrdu da je student ostvario 20 ESPB bodova u II godini na ime istraživačkog studijskog rada izdaje mentor-savetnik. Kao prilog uz potvrdu se dostavlja kratak izveštaj (obima do jedne stranice) mentora-savetnika u kome se taksativno navode istraživačke aktivnosti doktoranda i rad kategorije M20 ili M30 ili M50 iz izabranog naučnog područja gde je doktorand prvi autor (Obrazac DS 3).
Student ostvaruje 10 ESPB bodova na ime priprema za prijavu doktorske disertacije nakon pozitivnog izveštaja nadležne katedre o javno prezentovanoj temi i ispunjenosti uslova (Obrazac DS 4).
Potvrdu da je student ostvario 20 ESPB bodova u V semestru na ime istraživačkog studijskog rada izdaje mentor doktorske disertacije (u daljem tekstu: mentor). Kao prilog se dostavlja kratak izveštaj (obima do jedne stranice) mentora u kome se taksativno navode istraživačke aktivnosti doktoranda i rad kategorije M20 ili M30 ili M50 u vezi sa temom doktorske disertacije gde je doktorand prvi autor (Obrazac DS 5).
Potvrdu da je student ostvario 10 ESPB bodova na ime pisanja doktorske disertacije izdaje mentor doktorske disertacije prilikom predaje rukopisa disertacije (Obrazac DS 6).
Potvrdu da je student ostvario 20 ESPB bodova u VI semestru na ime istraživačkog studijskog rada izdaje mentor. Kao prilog se dostavlja kratak izveštaj (obima do jedne stranice) mentora u kome se taksativno navode istraživačke aktivnosti doktoranda, rad u vezi sa temom doktorske disertacije objavljen ili prihvaćen za objavljivanje (DOI broj) u naučnim časopisima sa SCI liste (Obrazac DS 7).
Nakon usvajanja zapisnika sa odbrane doktorske disertacije na sednici Nastavno-naučnog veća Fakulteta kandidat ostvaruje 10 ESPB bodova na ime pripreme i odbrane doktorske disertacije.
Tokom doktorskih akademskih studija student mora da ostvari sledeće rezultate:
- da bi upisao II godinu studija student mora da ostvari potreban broj ESPB bodova definisan Zakonom o visokom obrazovanju;
- da bi upisao III godinu studija student mora da ostvari potreban broj ESPB bodova definisan Zakonom o visokom obrazovanju;
Do odbrane doktorske disertacije student je u statusu studenta III godine doktorskih akademskih studija i dužan je da svake školske godine obnovi status studenta.
Doktorand i mentor-savetnik, a po određivanju mentor, obavezni su da jednom godišnje podnesu izveštaj o radu doktoranda Komisiji za doktorske akademske studije najkasnije do 01. novembra tekuće godine za prethodnu školsku godinu (Obrazac izveštaja o radu doktoranda). Svi izveštaji o radu doktoranda se postavljaju na portal profesor online, u okviru kartona doktorskog studenta, a objedinjeni godišnji izveštaji o radu studenata doktorskih studija se dostavljaju Nastavno-naučnom veću Fakulteta na razmatranje, u odgovarajućoj formi pogodnoj za analizu.
Pod pojmom prvog autora u ovom Pravilniku podrazumeva se prvopotpisani autor na radu. Ako je uređivačka politika časopisa takva da redosled autora uređuje pravilo časopisa, pod prvim autorom podrazumeva se autor koji je najviše doprineo radu. U tom slučaju kandidat podnosi pismeni dokaz od editora časopisa o uređivačkoj politici, kao i saglasnost ostalih autora.
4. PRIJAVA, IZRADA I ODBRANA DOKTORSKEDISERTACIJE
Član 19.
Student doktorskih akademskih studija stiče pravo da prijavi temu doktorske disertacije pošto ispuni uslove predviđene studijskim programom Fakulteta, odnosno kada ostvari 110 ESPB bodova.
Tema doktorske disertacije se bira iz naučnog područja izabranog studijskog programa doktorskih akademskih studija koje je kandidat upisao.
Član 20.
Pod rukovodstvom potencijalnog mentora kandidat priprema predlog teme doktorske disertacije. Kandidat podnosi prijavu sa predlogom teme doktorske disertacije, zajedno sa dokazima o ispunjenosti uslova za prijavu, utvrđenih studijskim programom u skladu sa opštim aktima Univerziteta i Fakulteta (Obrazac prijave doktorske disertacije).
Prijavu sa predlogom teme doktorske disertacije, kandidat podnosi nadležnoj katedri i Nastavno-naučnom veću Fakulteta.
Kandidat pred članovima katedre vrši javnu prezentaciju predložene teme i publikovanih radova koji su u vezi sa temom doktorske disertacije.
Na osnovu priloženog materijala i javne prezentacije predložene teme katedra daje saglasnost za upućivanje predloga Komisiji za doktorske akademske studije. Prijavu razmatra Komisija za doktorske akademske studije i prosleđuje Nastavno-naučnom veću Fakulteta u dalju proceduru. Katedra predlaže Nastavno-naučnom veću Fakulteta imenovanje predsednika i članova Komisije za pisanje izveštaja o oceni naučne zasnovanosti teme i ispunjenosti uslova kandidata i predloženog mentora za izradu doktorske disertacije.
Član 21.
Nastavno-naučno veće Fakulteta, na predlog nadležne katedre i Komisije za doktorske akademske studije, razmatra prijavu teme doktorske disertacije i donosi odluku o usvajanju ili ne usvajanju teme. Odluka Nastavno-naučnog veća Fakulteta kojom se ne usvaja tema mora biti obrazložena i moraju se navesti razlozi za ne usvajanje prijave teme.
Po usvajanju prijave teme doktorske disertacije Nastavno–naučno veće Fakulteta predlaže Univerzitetu u Kragujevcu predsednika i članove Komisije za pisanje izveštaja o oceni naučne zasnovanosti teme i ispunjenosti uslova kandidata i predloženog mentora za izradu doktorske disertacije.
Komisija za pisanje izveštaja o oceni naučne zasnovanosti teme i ispunjenosti uslova kandidata i predloženog mentora utvrđuje da li kandidat ispunjava uslove za prijavu teme, da li predložena tema koju kandidat želi da obradi može da bude predmet doktorske disertacije, da li ima objavljene radove i da li tema doktorske disertacije odgovara naučnoj oblasti iz koje kandidat želi da stekne naučni stepen doktora nauka.
Član 22.
Komisija za pisanje izveštaja o oceni naučne zasnovanosti teme i ispunjenosti uslova kandidata i predloženog mentora, izveštaj dostavlja nadležnoj katedri u roku određenom opštim aktima Univerziteta u Kragujevcu.
Po prijemu izveštaj se razmatra na nadležnoj katedri. Po dobijanju saglasnosti od nadležne katedre izveštaj se razmatra na sednici Komisije za doktorske akademske studije a zatim se odlukom dekana Fakulteta upućuje na uvid javnosti na internet stranici Fakulteta u skladu sa opštim aktima Univerziteta.
Po isteku uvida javnosti Nastavno-naučno veće Fakulteta razmatra izveštaj Komisije, i ako isti prihvati odobrava rad na izradi doktorske disertacije i određuje kandidatu mentora iz reda nastavnika Univerziteta, vodeći računa o predlogu kandidata.
Mentor se određuje iz reda nastavnika Univerziteta iz užih naučnih oblasti iz koje se disertacija priprema. Izuzetno, kada je tema doktorske disertacije multidisciplinarnog, odnosno interdisciplinarnog karaktera, a u cilju postizanja maksimalnih naučnih, odnosno umetničkih rezultata i davanja najvišeg doprinosa razvoju naučne, odnosno umetničke misli, za mentora se mogu odrediti ravnopravni mentori, odnosno komentori. Predloženi potencijalni mentor i komentor moraju da ispunjavaju uslove definisane odgovarajućim Pravilnikom i Statutom Univerziteta.
Odluku o prihvatanju izveštaja o oceni naučne zasnovanosti teme i ispunjenosti uslova kandidata i predloženog mentora za izradu doktorske disertacije i odobravanju teme i Izveštaj o oceni naučne zasnovanosti teme i ispunjenosti uslova kandidata i predloženog mentora za izradu doktorske disertacije Fakultet dostavlja Univerzitetu nasaglasnost.
Nakon donošenja i prijema odluke nadležnog organa Univerziteta o davanju saglasnosti na izveštaj o oceni naučne zasnovanosti teme i ispunjenosti uslova kandidata i predloženog mentora za izradu doktorske disertacije kandidat može pristupiti izradi doktorske disertacije.
Član 23.
Kandidat dostavlja rukopis disertacije mentoru uz dokaz da ispunjava uslove definisane odgovarajućim Pravilnikom Univerziteta.
Kandidat je dužan da prilikom predaje disertacije potpiše izjavu o autorstvu.
Mentor doktorske disertacije razmatra i ocenjuje rukopis doktorske disertacije, vodeći računa o izgledu i sadržini.
Mentor podnosi izveštaj o prihvatanju rukopisa disertacije, rukopis disertacije, radove koji su uslov za prihvatanje završene doktorske disertacije nadležnoj katedri i Komisiji za doktorske akademske studije i predlaže nadležnoj katedri i Nastavno-naučnom veću Fakulteta da formira komisiju za ocenu i odbranu doktorske disertacije.
Uslov za prihvatanje završene doktorske disertacije se definiše odgovarajućim Pravilnikom Univerziteta.
Dokazivanje da je rad prihvaćen za objavljivanje mora da bude u skladu sa Pravilnikom o prijavi, izradi i odbrani doktorske disertacije, doktorskog umetničkog projekta Univerziteta u Kragujevcu.
Po dobijanju izveštaja mentora o prihvatanju rukopisa disertacije uz koji se prilažu radovi iz stava 5 ovog člana nadležna katedra razmatra izveštaj i predlaže predsednika i članove komisije za ocenu i odbranu doktorske disertacije.
Predlog predsednika i članova komisije za ocenu i odbranu doktorske disertacije mora biti u skladu sa opštim aktima Univerziteta.
Nastavno–naučno veće Fakulteta na svojoj sednici utvrđuje predlog nadležnim organima Univerziteta za formiranje Komisije za ocenu i odbranu doktorske disertacije.
Komisija je dužna da izveštaj o oceni disertacije dostavi Nastavno–naučnom veću Fakulteta u roku koji je određen opštim aktom Univerziteta. Svaki član Komisije ima pravo da podnese poseban izveštaj.
Kandidat je dužan da pre predaje izveštaja komisije, doktorsku disertaciju preda u 10 štampanih primeraka zajedno sa identičnom elektronskom verzijom u skladu sa opštim aktom Univerziteta.
Stručna služba Fakulteta dostavlja po jedan primerak štampane i elektronske verzije doktorske disertacije Univerzitetskoj biblioteci i Fakultetskoj biblioteci.
Član 24.
Komisija dostavlja izveštaj na razmatranje nadležnoj katedri i Komisiji za doktorske akademske studije.
Po dobijanju saglasnosti od nadležne katedre i Komisije za doktorske akademske studije. izveštaj sa neophodnim prilozima se dostavlja dekanu Fakulteta.
Dostavljeni izveštaj Komisije i doktorsku disertaciju dekan Fakulteta po dobijenoj saglasnosti od strane Univerziteta stavlja na uvid javnosti, objavljivanjem na sajtu Fakulteta i Fakultetskoj biblioteci u trajanju od 30 dana.
Po isteku roka, Nastavno–naučno veće Fakulteta razmatra izveštaj sa eventualnim primedbama i donosi odgovarajuću odluku.
Odluka o prihvatanju izveštaja, izveštaj o oceni urađene disertacije i zahtev za davanje saglasnosti na izveštaj o urađenoj doktorskoj disertaciji dostavljaju se Univerzitetu na saglasnost.
Po dobijenoj saglasnosti Univerziteta, dekan Fakulteta u dogovoru sa članovima Komisije određuje datum i vreme odbrane doktorske disertacije, a koji ne može biti duži od 60 dana od dana dobijanjasaglasnosti.
Član 25.
Kandidat može da završi doktorske akademske studije i odbrani doktorsku disertaciju u roku od 6 godina računajući od dana početka semestra u kome je student upisao doktorske akademske studije, a najranije po ispunjenju svih obaveza predviđenih studijskim programom i overom šestogsemestra.
Nastavno–naučno veće Fakulteta može kandidatu, na njegov zahtev, iz opravdanih razloga, odobriti produženje roka za završetak studija i roka za odbranu disertacije, ali najviše za još dve godine.
U slučaju prekoračenja roka iz prethodnog stava ovog člana student gubi status studenta doktorskih akademskih studija. Lice koje je izgubilo status studenta doktorskih akademskih studija može ponovo konkurisati za upis na doktorske akademske studije. Ukoliko je kandidatu odobren ponovni upis, Komisija za doktorske akademske studije može da mu prizna prethodno položene ispite na doktorskim akademskim studijama. Navedeni student se upisuje u statusu samofinansirajućegstudenta.
Član 26.
O danu i času odbrane doktorske disertacije, imenu kandidata, nazivu doktorske disertacije i mestu odbrane obaveštava se Univerzitet i javnost, najmanje pet dana pre odbrane.
Odbrana doktorske disertacije je javna.
Kandidat može povući doktorsku disertaciju do početka odbrane.
Čin odbrane doktorske disertacije, počinje tako što predsednik komisije za ocenu i odbranu doktorske disertacije, zaključuje da su ispunjeni svi Zakonom o visokom obrazovanju, opštim aktima Univerziteta, Statutom Fakulteta i ovim Pravilnikom, predviđeni uslovi za odbranu doktorske disertacije.
Kandidat nakon ovoga iznosi kraći rezime, rezultate i zaključke do kojih je došao, a zatim članovi Komisije postavljaju pitanja.
Po završenom izlaganju kandidata i datim odgovorima na pitanja predsednik Komisije objavljuje da je odbrana završena, Komisija se povlači i, bez prisustva javnosti, donosi odluku.
O donetoj odluci predsednik Komisije obaveštava kandidata i prisutnu javnost.
Po završenoj odbrani doktorske disertacije, Komisija utvrđuje: da je kandidat ,,odbranio doktorsku disertaciju", ili ,,nije odbranio doktorsku disertaciju,"
Odmah posle ocenjivanja predsednik Komisije zaključuje odbranu doktorske disertacije, javnim saopštavanjem ocene o čemu je Fakultet dužan da obavesti Univerzitet u roku ne dužem od 5 dana od dana odbrane.
O odbrani doktorske disertacije, se sastavlja zapisnik, koji potpisuju svi članovi Komisije i koji se dostavlja Univerzitetu.
Zapisnik sa odbrane doktorske disertacije se usvaja na sednici Nastavno-naučnog veća Fakulteta.
Član 27.
Lice koje odbrani doktorsku disertaciju na doktorskim akademskim studijama mašinskog inženjerstva stiče naučni naziv doktor nauka-mašinsko inženjerstvo.
Lice koje odbrani doktorsku disertaciju na doktorskim akademskim studijama industrijskog inženjerstva i inženjerskog menadžmenta stiče naučni naziv doktor nauka- industrijsko inženjerstvo/inženjerski menadžment.
Odbranom doktorske disertacije na doktorskim akademskim studijama mašinskog inženjerstva stiče se pravo na promociju u naučni naziv doktor nauka-mašinsko inženjerstvo a odbranom doktorske disertacije na doktorskim akademskim studijama industrijskog inženjerstva i inženjerskog menadžmenta stiče se pravo na promociju u naučni naziv doktor nauka-industrijsko inženjerstvo/inženjerski menadžment.
Promociju u naučni naziv doktor nauka-mašinsko inženjerstvo odnosno doktor nauka-industrijsko inženjerstvo/inženjerski menadžment obavlja rektor Univerziteta. Postupak svečane promocije u akademski naziv doktor nauka uređuje se opštim aktom koji donosi Univerzitet.
Član 28.
Diploma o naučnom nazivu doktor nauka oglašava se ništavnom ako se utvrdi da doktorska disertacija nije rezultat originalnog naučnog rada doktoranda.
Postupak poništavanja naučnog naziva doktor nauka obavlja se saglasno odredbama Zakona o visokom obrazovanju i Statuta Univerziteta.
Član 29.
Priznavanje ESPB bodova stečenih na visokoškolskoj ustanovi u inostranstvu u okviru odobrene studentske razmene vrši se u skladu sa Pravilnikom o mobilnosti studenata i prenošenju ESPB bodova Univerziteta uKragujevcu.
Član 30.
Lica koja su završila magistarske studije i stekla naziv magistra nauka mogu da se po sprovedenom konkursu za prijem studenata upišu u treću godinu doktorskih akademskih studija na studijskom programu za koji konkurišu.
Po sprovedenom upisu i uz zavisnosti od odabranog naučnog područja Komisija za doktorske akademske studije upućuje nadležnoj katedri ili katedrama da utvrde predlog za priznavanje ispita položenih na magistarskim studijama.
Na osnovu predloga nadležnih katedri, Komisija za doktorske akademske studije donosi odluku o priznavanju ispita i utvrđivanju razlike predmeta koje je potrebno da student položi.
Po polaganju razlike predmeta kandidat stiče pravo da prijavi temu doktorske disertacije i da ispunjava ostale obaveze predviđene studijskim programom.
5. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Član31.
Ovaj Pravilnik se primenjuje na sve studente koji budu upisani počev od školske 2017/2018. godine.
Član 32.
Na sva pitanja koja se odnose na doktorske akademske studije, a koja nisu regulisana ovim Pravilnikom, primenjuju se Zakon o visokom obrazovanju, Statut Univerziteta, Pravilnik o prijavi, izradi i odbrani doktorske disertacije, doktorskog umetničkog projekta Univerziteta u Kragujevcu i Statut Fakulteta.
U postupku prijave teme, ocene i odbrane doktorske disertacije, primenjivaće se obrasci iz ovog Pravilnika i obrasci koje propiše Univerzitet.
Član 33.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja na internet stranici Fakulteta.