Naslov: Energija biomase Tip: Monografija Autori: Dr Milan Despotović, Dr Milun Babić

Rezime: 
 
Monografija "ENERGIJA BIOMASE", napisana je na 260 stranica, a sadrži 56 slike i 32 tabele. Tekst dela obrađen je u kompjuterskom slogu i pisan je fontom Times New Roman, veličine 12 pt. u formatu B5.
 
U monografiji su nakon prikaza sadržaja, data uvodna razmatranja problematike koja je obrađivana, a zatim je u potrebnom i dovoljnom obimu, obrađena predmetna materija, pri čemu je, posebno, dat naglasak na tehnologije primene biomase i neophodne mere aktivnosti radi intenzivnijeg korišćenja energije biomase. Na kraju su dati spisak korišćene literature, koji obuhvata 95 referenci, i prilolozi.
 
U prvom poglavlju ove monografije, kroz uvodna razmatranja, dat je prikaz osnovnih pojmova i klasifikacija, vezanih za energiju biomase. U ovom odeljku prikazan je energetski, odnosno tehnički potencijal biomase, zatim, tržište biomase i granični uslovi, goriva od biomase, fizičko-hemijski proces fotosinteze, kojim se sunčeva energija u ćelijama biljaka transformiše u ugljene hidrate, odnosno energiju biomase, ciklus ugljen-dioksida, koncept upotrebe energije biomase, kao ključni faktor u sprečavanju klimatskih promena, osnovni termini i jedinice vezani za bioenergiju, i dat je prikaz različitih načina konverzije energije sadržane u biomasi u korisnu energiju za praktičnu upotrebu. Takođe, izvršena je uobičajena klasifikacija energije dobijene iz biomase, na energiju dobijenu sagorevanjem čvrste biomase, energiju iz biodizela koji se dobija iz uljanih kultura i otpadnog jestivog ulja ili masti, i energiju biogasa koji se dobija procesom anaerobnog truljenja iz tečnog stajnjaka.
 
U drugom odeljku detaljno je obrađena termohemijska konverzija energije biomase procesom sagorevanja. U okviru ovog odeljka prikazana su konstrukcijska rešenja sistema za sagorevanje biomase, koje može biti u stacionarnom i u fluidizovanom sloju. Pored toga, opisani su različiti režimi fluidizacije, koji nastaju u zavisnosti od brzine gasa za fluidizaciju: stacionarni režim, mehurasti režim, turbulentni režim, režim brze fluidizacije, i pneumatski transport. Kao tipični primeri kotlova za sagorevanje u fluidizovanom sloju prikazani su kotlovi za sagorevanje u mehurastom fluidizovanom sloju, odnosno kotlovi prve generacije, i kotlovi za sagorevanje u fluidizovanom sloju druge generacije, odnosno cirkulacioni kotlovi za sagorevanje u fluidizovanom sloju. Takođe, prikazane su osnovne prednosti kotlova sa fluidizovanim slojem u odnosu na kotlove sa stacionarnim slojem. U okviru ovog poglavlja prikazane su četiri sekvencijalne faze procesa sagorevanja biomase, odnosno, faza zagrevanja i sušenja, zatim, destilacija gorive isparive materije, zatim sagorevanje gorive isparive materije, i faza sagorevanja ugljenika. Ukazano je na osnovne razlike sagorevanja biomase u odnosu na sagorevanje uglja, i na ograničavajuće faktore pri korišćenju već postojeće opreme za sagorevanje uglja, u cilju sagorevanja biomase. Takođe, opisana je emisija kod procesa sagorevanja, i proces ko-sagorevanja biomase, odnosno proces istovremenog sagorevanja biomase i konvencionalnih fosilnih goriva, kao što su ugalj ili prirodni gas.
 
U trećem odeljku detaljno je obrađena termohemijska konverzija energije biomase gasifikacijom i pirolizom. U okviru ovog poglavlja dat je kratki istorijski pregled primene gasifikacije biomase, i ukazano je na različite mogućnosti praktičnog korišćenja sintetičkog gasa dobijenog procesom gasifikacije. Takođe, ukazano je na značajne ekološke prednosti procesa gasifikacije biomase u odnosu na proces sagorevanja fosilnih goriva. Osim toga, ukazano je i na mogućnost uspešnog primenjivanja gasifikacije i u procesu delimične inseneracije, sa ograničenim dovođenjem vazduha, radi konvertovanja biološkog komunalnog otpada u sintetički gas. Takođe, detaljno su opisane faze složenog procesa gasifikacije biomase, i prikazane hemijske jednačine, koje opisuju ove faze, kao i ključni faktori koji utiču na odvijanje procesa gasifikacije. Zatim, dat je prikaz i klasifikacija konstrukcija reaktora za gasifikaciju biomase, opisana je emisija kod procesa gasifikacije, i obrađen je kompleksan termohemijski proces konvertovanja čvrste biomase u tečno stanje procesom pirolize.
 
U četvrtom odeljku dat je detaljan prikaz biohemijske konverzije tečne biomase procesom anaerobne digestije. U ovom odeljku je, najpre, detaljno opisan proces anaerobne digestije i ukazano je na širok spektar organskih materijala iz poljoprivrede, industrije ili komunalnih otpadnih voda koje se mogu tretirati ovim procesom. Takođe, ukazano je i na mogućnost i prednosti korišćenja kosupstrata u procesu proizvodnje biogasa. Za različite vrste organskih materijala, dat je prikaz osnovnih parametara vezanih za proizvodnju biogasa iz tih materijala. Takođe, detaljno su opisane osnovne faze procesa anaerobne digestije, i optimalni tehnološki uslovi procesa anerobne digestije, koje je potrebno ostvariti u cilju postizanja visokog stepena razgradnje organskih materijala i visok kvalitet i prinos biogasa. U daljem tekstu, veoma detaljno su opisane osnovne komponente tipičnog postrojenja za proizvodnju biogasa.
 
U petom odeljku "Biohemijska konverzija biomase – dobijanje transportnih goriva", dat je prikaz osnovnih postupaka dobijanja tečnih biogoriva iz biomase. Akcenat je stavljen na proizvodnju biodizela, pri čemu je ukazano na različite sirovine, koje se mogu koristiti u ovom procesu, od biljnih ulja i životinjskih masti, do otpadnih masti i ulja iz domaćinstava i restorana. Takođe, detaljno je opisan tehnološki proces proizvodnje biodizela hemijskim procesom transesterifikacije, i prikazane su osnovne faze koje se mogu pojaviti u toku procesa proizvodnje biodizela. Pored toga, detaljno su opisani kvalitet i tehnička svojstva biodizela, kao i benefiti korišćenja biodizela i uticaji na zaštitu životne sredine.
 
U šestom odeljku prikazan je Program ostvarivanja Strategije Republike Srbije u oblasti energije biomase za period 2006 – 2015 (2010) godine. Ovaj odeljak se praktično sastoji iz tri dela, koja odgovaraju tematskim celinama opisanim u prethodnim odeljcima, a to su sagorevanje čvrste biomase, korišćenje tečnog stajnjaka za proizvodnju biogasa, i proizvodnja biodizela. U ovom odeljku, u okviru sve tri tematske celine, veoma je detaljno dat prikaz ciljeva, predloga mera i aktivnosti, glavnih učesnika i ciljnih grupa, za realizaciju Strategije razvoja energetike u radi intenzivnijeg korišćenja energije biomase. Ovde se, između ostalog, najpre u okviru sve tri tematske celine, daje prikaz postojećeg okvira za ralizaciju programa, koji obuhvata procenu energetskog potencijala, zatim prikaz postojećih propisa i standarda, nedostajućih propisa i standarda, i iskustva zemalja u tranziciji i EU u odnosu na regulative, investicije, i podsticaje radi intenzivnijeg korišćenja energije biomase. Takođe, izvršena je identifikacija prepreka za veće korišćenje energije biomase, u okviru sve tri tematske celine. Pored toga, dat je detaljan prikaz sadržaja Programa radi ostvarivanja postavljenih ciljeva, i to sa aspekta regulativa i tehničkih standarda, kontrole kvaliteta proizvoda na tržištu, finansijskih i nefinansijskih mera i aktivnosti radi podsticanja korišćenja biomase kao izvora energije, održivog razvoja domaćih proizvođača opreme i podsticanja konkurencije, rizika za sprovođenje predloženih mera i aktivnosti i mogućnosti za otklanjanje tih rizika, i realizacije investicionih projekata. Na osnovu mera i aktivnosti opisanih u ovom poglavlju, sačinjen je preliminarni Akcioni plan implementacije razvojne strategije u oblasti korišćenja biomase.
 
Spisak literature koji prati ovu monografiju obuhvata većinu savremene edukaciono-istraživačke baze za oblast energetskog korišćenja biomase, koja je, uz veliki broj autentičnih radova samih autora, korišćena pri izradi ove monografije.
 
U prvom prilogu dat je Rezime Programa ostvarivanja Strategije energetike Srbije u oblasti obnovljivih izvora energije za period 2006-2010. godina, u kome su, agregatno za sve obnovljive izvore energije, pa i za oblast energetskog korišćenja biomase, izložene mere, aktivnosti, dinamika sprovođenja, nosioci aktivnosti, i značajnije tabele i dijagrami.
 
U drugom prilogu dati su Tabelarni i grafički prikazi optimalnog scenarija implementacije Programa ostvarivanja Strategije energetike Srbije u oblasti korišćenja biomase za period 2007-2015.(2010.) godina.
 
U trećem prilogu iznet je Program ostvarivanja Strategije energetike Srbije u oblasti obnovljivih izvora energije za period 2007-2012. godina – modul „Obnovljivi izvori energije“, koji je nakon uobičajene procedure međuresorskih usaglašavanja i pravno-tehničke analize nadležnih organa, usvojila Vlada Republike Srbije, i koji je kao trinaesta tačka Uredbe o utvrđivanju Programa ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine za period od 2007. do 2012. godine objavljen u Službenom glasniku br. 17., od 13. februara 2007. godine.