Potpredsednik Vlade za evropske integracije i ministar za nauku i tehnologiju Božidar Đelić izjavio je da su univerziteti i znanje jedini mogući oslonac budućeg razvoja Srbije.

"U datom momentu radna snaga može biti značajan razlog za dolazak određenih industrijskih investitora, ali Srbija ne sme da dozvoli da bude zemlja jeftine radne snage", reko je Đelić na javnoj raspravi o Nacrtu strategije naučnog i tehnološkog razvoja Srbije za period od 2009. do 2014. godine na kragujevačkom Univerzitetu.

Naglašavajući da je Univerzitet u Kragujevcu oslonac razvoja tog grada i Šumadije, Đelić je poručio i "da oko Fabrike automobila mora da postoji tehnološka i naučna baza da bi ta fabrika i opstala".

"U mesecima i godinama koje dolaze imaćemo veliku fabriku automobila i to je dobro, i zato već sada moramo razmišljati kako da ta fabrika i opstane u Srbiji kada troškovi radne snage dostignu određen nivo", rekao je potpredsednik Vlade.

Govoreći o viziji naučnog i tehnološkog razvoja naše zemlje, Đelić je rekao da je cilj da Srbija bude inovativna zemlja u kojoj naučnici dostižu evropske standarde, doprinose ukupnom nivou znanja društva i unapređuju tehnološki razvoj privrede.

"Ključne poruke strategije su da je ulaganje u nauku i tehnologiju za Srbiju jedini način za uspostavljanje održive privrede i društva", rekao je Đelić.

Izdvajanja za nauku među najnižima u razvijenom svetu

Govoreći o izdvajanjima za nauku, Đelić je rekao da ona od 2001. godine rastu, ali u procentima bruto društvenog prihoda izdvajanja ne napreduju, i da su među najnižima u razvijenom svetu.

Cilj je da do 2014. godine bude dostignut jedan procenat bruto društvenog proizvoda.

"Iz budžeta je u 2001. godini za nauku izdvojeno 27,9 miliona dinara, a u prošloj godini sto miliona dinara", rekao je Đelić i dodao da u strukturi finansiranja nauke dominiraju osnovna istraživanja.

Strategija, dodao je Đelić, predlaže sedam nacionalnih prioriteta u domenu nauke i tehnologije, a to su biomedicina, novi materijali i nanonauke, zaštita životne sredine i klimatske promene, energetika i energetska efikasnost, poljoprivreda i hrana, informacione i komunikacione tehnologije i unapređenje donošenja državnih odluka i afirmacija nacionalnog identiteta.

Prema Nacrtu strategije naučnog i tehnološkog razvoja, visoko obrazovanje treba da se do školske 2010/2011 godine jasno i kvantitativno srednjoročno opredele za broj studenata po smerovima.

Nacrt ukazuje i na izuzetnu važnost povećanja broja studenata prirodnih i tehničkih nauka, utvrđivanja tačnog plana finansiranja za narednih pet godina i usklađivanje broja studenata doktorskih studija sa prioritetima.

Izvor: RTS