- Nikada nisam preneo ispit u sledeću godinu. Bio sam na budžetu, što je velika ušteda. Samo sam jednom pao, i to iz predmeta otpornosti materijala. Ovaj fakultet sam upisao zato što sam voleo računare, ali sam se nakon srednje škole ipak opredelio za smer energetike i procesne tehnike. Zainteresovao sam se za ekološke izvore energije. Tu su male hidroelektrane, vetrenjače, solarne ćelije. U toj oblasti, kada je reč o Srbiji, tek treba da se radi, jer je svet, i Evropa, daleko odmakao u odnosu na nas. Dovoljno je da se zna da u Nemačkoj 20 odsto energije potiče iz takvih elektrana, dok je kod nas, nažalost, 75 odsto struje napravljeno sagorevanjem uglja u termoelektranama. To sve sa sobom nosi zagađenje, a ugalj je resurs koji nije večan - priča Marko.
- A za ispite, za učenje, najvažnije je dobro da se organizuje vreme. Obavezno idem na sva predavanja, i pažljivo ih pratim. Tako mi je lakše, jer sam onda u toku i pred ispit treba samo da obnovim, da sve ponovo pročitam i pročešljam. Tako mi treba mnogo manje vremena za učenje nego da materiju vidim prvi put.
Marko je sa svojim kolegama, koje takođe studiraju Mašinski fakultet, radio i više projekata koji su zaživeli kao proizvodi za tržište. Zato on vidi svoju budućnost u nekoj od naprednih firmi u Srbiji, i to kao stručnjaka za ventilatore.
Marko se bavi sportom, nekada je trenirao košarku i odbojku, a danas se time bavi samo rekreativno. Ima vremena i za izlaske. Nekoliko godina je i radio u jednoj firmi, da zaradi za džeparac, popravljajući računare. Nada se, kako sam kaže, da će se u Srbiji, kako vreme prolazi, sve više ceniti znanje, jer je to jedini način da se mladi i pametni ljudi zadrže ovde, da ne odu u inostranstvo, i da se krene napred.