Danas se studira po bolonjskom sistemu, a uveden je program vojno-industrijskog inženjerstva.

Povodom obeležavanja pola veka postojanja Mašinskog fakulteta, prošlog četvrtka, 11. novembra, prvoj generaciji studenata koji su studije upisali 1960. godine,  uručeni su Zlatni indeksi. Uručena im je i monografija fakulteta i „Spomenica generacije 1960/1961“, izdata povodom označavanja ovog jubileja kome je pristustvovalo blizu 60 diplomiranih mašinskih inženjera.

Kada je u Kragujevcu 1960. otvoren Mašinski fakultet, kao izdvojeno odeljene beogradskog, studije je upisalo 112 redovnih i 175 vanrednih studenata. Nastava se odvijala u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji. Studije prvog ili drugog stepena završila su 103 studenata prve generacije. Među inženjerima je tada bilo samo sedam devojaka, dok danas, 35 odsto sudenata mašinstva čine devojke.

Početak rada fakulteta obeležen je svečanim otvaranjem, 9. oktobra 1960, u amfiteatru Prve kragujevačke gimnazije. Već narednog dana počela su prva predavanja. Studentima je u sali gimnazije prvi čas iz matematike održao profesor dr Božidar Đerasimović. Ovoj generaciji mašinskih inženjera u posebnom sećanju ostale su reči tadašnjeg dekana Branislav Ilić i njegovih saradnika.

-U amfiteatru gimnazije okupilo se tada nas 112 studenata mašinstva. Nastao je tajac kada je ušao tadašnji starešina, odnosno dekan fakulteta Branislav Ilić, sa ekipom saradnika. Svečanim glasom je rekao: „Gospodo studenti, ja sam redovan profesor i predavaću vam Mašinske elemente i na četvrtoj godini Mehanizme. Od sada ćete imati vežbe iz tehničkog crtanja. Da vas obavestim da ću sve eventualne sukobe između asistenata i vas, rešavati u korist asistenata. Na najboljem smo putu da ostvarimo najbolje rezultate - seća se upoznavanja sa profesorima Rodoljub Nikolić, diplomirani mašinski inženjer iz generacije 1960. godine, čiji indeks nosi redni broj jedan.

Odluka Izvršnog veća SR Srbije o formiranju Mašinskog fakulteta u gradu na Lepenici, bila je vezana za rešavanje pitanja visokog tehničkog obrazovanja u gradu sa industrijskim gigantima, kakvi su bili Zavodi „Crvena zastava“. Fakultet postaje samostalna visokoškolska institucija u sastavu beogradskog univerziteta od 1971. a već 1976. ulazi u sastav novoosnovanog Univerziteta u Kragujevcu. Temelji Mašinskog fakulteta postavljeni su pre pedeset godina. Fakultet danas raspolaže sa četiri objekta, „A“, „B“, „C“ i „D“, ukupnog prostornog kapaciteta od 14.860 kvadrata.

Veliki broj inženjera prve generacije ovog fakulteta odigrao je bitnu ulogu u privrednom i društvenom životu grada. Među njima su i Srboljub Vasović i Slobodan Babić, bivši potpredsednici Vlade SR Srbije, akademik prof. dr Miloš Kojić, Kamenko Sretenović, bivši gradonačelnik i mnogi drugi.

Najstariji među inženjerima prve generacije 1960/1961. je Milan Vasiljević, rođen 1926. godine. O tome kako je izabrao da studira mašinstvo kaže:

-Rodom sam iz Valjeva, a u Kragujevac sam došao 1952. i zaposlio se kao nastavnik u Školi za učenike u privredi. Vanredno sam završio i Višu pedagošku. Kada se otvorio Mašinski fakultet, već sam bio direktor Škole za učenike u privredi. Upisao sam se na fakultet, na insistiranje kolega, koji su takođe hteli da se dalje školuju. Bio sam dobar student i nije mi bilo teško da učim. Redovni studenti išli su prepodne, a vanredni popodne na nastavu. Za posao tada nije bilo nikakvih problema. Mašinci su bili veoma traženi, a „Zastava“ je bila glavni poslodavac. Što se tiče studentskih dana, imali smo grupu sa kojom smo se družili. I dan danas, družim se sa kolegama sa fakulteta. Razlika u odnosu na današnje školovanje ogleda se u onome što smo nosili u duši i srcu. Društvo je bilo siromašno, nismo mogli da biramo. Kada sam završio tehničku školu, bila je planska raspodela radnika. Neki su po naređenju Ministarstva rudarstva morali u rudnike lignita na Kosovo - priča o studentskim danima Milan Vasiljević.

Ove godine fakultet je upisala generacija studenata rođena 1991. godine. Brucoškinja Aleksandra Vulović kaže da se za ovaj fakultet opredelila najviše zbog roditelja koji su diplomirani mašinski inženjeri.

-Nije bilo nekakvog posebnog razloga da upišem mašinstvo. Ali, ako se uzme u obzir da su mi i majka i otac diplomirani mašinski inženjeri, mašinstvo je bilo nekako logičan izbor. Ove godine studije mašinstva je upisalo oko stotinak brucoša. Podeljeni smo u dve grupe. Za sada nam učenje nije teško, jer je deset predmata sa prve godine podeljeno po semestrima. Vežbe i predavanja se održavaju kombinovano, u prepodnevnim i popodnevnim časovima. Imamo vremena i za učenje i za druženje. O zaposljenju nakon završetka fakulteta ne razmišljam, jer planiram dalje usavršavanje - kaže Aleksandra.

Dekan mašinskog fakulteta, prof. dr Miroslav Babić, istakao je da su ovim susretom prve generacije evocirane drage uspomene.

- Ta generacija je bila čvrst temelj na kome je bilo lako dalje graditi čvrstu i dobru kuću. Mašinski fakultet danas predstavlja jednu od najboljih visokoškolskih ustanova, koja je cenjena i u međunarodnim okvirima - rekao je dekan Babić.

Period od osnivanja karakteriše dinamičan razvoj u svim vidovima delatnosti. Sistem obrazovanja je promenjen usvajanjem Bolonje, pa umesto osnovnih, poslediplomskih i doktorskih, danas postoje akademske osnovne, diplomske - master i doktorske studije. Razvijena je naučnoistraživačka i publicistička delatnost i uspostavljena saradnja sa naučnim i privrednim institucijama u zemlji i inostranstvu.

Na Mašinskom fakultetu u Kragujevcu, od osnivanja do decembra prošle godine, diplomirao je 4.261 mašinski inženjer, zvanje magistra i specijaliste steklo je njih 254, a doktorate tehničkih nauka odbranilo je 118 kandidata. Ovi stručnjaci svakako svojim radom doprinose unapređenju privrede u zemlji i razvoju i afirmaciji Mašinskog fakulteta i Univerziteta u Kragujevcu.

Izvor: D. SMILJKOVIĆ - Svetlost >>>