Kakav put je prešao Mašinski fakultet u Kragujevcu, jedna od najuspešnijih i najrespektabilnijih visokoškolskih ustanova, za pola veka rada pokušao je da dočara profesor dr Miodrag Lazić pišući njegovu istoriju i skupljajući arhivsku građu za monografiju „Mašinski fakultet u Kragujevcu 1960 – 2010.” Sudeći po pohvalama koje je dobio na promociji monografije, koja je 8. novembra održana u svečanoj sali fakulteta, dr Lazić je to uradio odgovorno i znalački, pa nisu izostala priznanja i zahvalnost za uloženi trud od strane recenzenata, kolega i dekana dr Miroslava Babića.

Dr Miodrag Lazić, koji je na ovom fakultetu, kao student i profesor, punih 40 godina, opisao je put koji je prešla kragujevačka „kuća inženjera” od otvaranja Odeljenja beogradskog Mašinskog fakulteta, koje je svečano obavljeno 9. oktobra 1960. godine u amfitetaru Prve kragujevačke gimnazije, preko osamostaljivanja kao visokoškolske ustanove beogradskog Univerziteta 1971. godine, a od 21. maja 1976. u sastavu Univerziteta u Kragujevcu, sve do današnjih dana. Pre pola veka postavljeni su temelji Mašinskog fakulteta, kada je i započet put ove obrazovne i naučne kuće, ali i rešavanje pitanja visokog tehničkog obrazovanja u gradu sa industrijskim gigantima kakvi su tada bili Zavodi „Crvena zastava”.

Proteklih 50 godina Mašinskog fakulteta karakteriše dinamičan razvoj u svim vidovima delatnosti, počev od obrazovne, preko izuzetno plodonosne naučnoistraživačke i publicističke delatnosti, saradnje sa naučnim i privrednim institucijama u zemlji i inostranstvu, do usavršavanja i specijalizacije kadrova u zemlji i na vodećim univerzitetima širom sveta. To dokazuju i podaci da je od svog postojanja do kraja prošle godine sa kragujevačkog „Mašinca” izašao 4.261 inženjer, 254 magistra i specijaliste i 118 doktora nauka. Ta armija stručnjaka i te kako je doprinosila, što i sada čini, unapređenju privrede i nauke u zemlji i razvoju i afirmaciji Mašinskog fakulteta i Univerziteta u Kragujevcu.

Na promociji monografije njen autor je rekao da ona ima prvenstveno dva cilja:

- Najpre, da sačuva deo izuzetno bogate istorije fakulteta, otrgne od zaborava mnoge događaje, vrednosti i ostvarenja generacija zaposlenih i studenata koje su doprinele njegovom osnivanju i razvoju. Ne radi njih samih, već radi novih generacija i narašraja.

Drugi cilj je da studentima koji su završili studije na ovom fakultetu, a i široj javnosti prikaže dostignuća i mogućnosti savremenog i u svatskim razmerama afirmisanog fakulteta u obrazovnoj, naučnoistraživačkoj i izdavačkoj delatnosti. Na kraju i da prikaže raspoložive resurese (prostorne, kadrovske, materijalne), posebno mogućnosti 11 laboratorija i 23 naučnoistraživačka centra, naglasio je dr Lazić.

U monografiji, koja ima 656 strana, nalaze se i imena svih studenata i zaposlenih, sadrži i preko 2.000 fotografija i crteža i 150 tabela. Luksuzno je opremljena, a pored knjige izdavač (Mašinski fakultet) je pripremio i elektronsko izdanje.

Na promociji ovog izuzetnog dela govorili su, pored dekana dr Miroslava Babića i samog autora, nekadašnji profesori fakulteta dr Aleksandar Milosavljević, dr Branislav Devedžić, dr Branko Ivković, dr Milan Perović, kao i recenzenti profesor dr Ratko Mitrović i profesor dr Danica Josifović.

Izvor: Margita  CVETKOVIĆ >>>