Sadržaj predmeta Tehničko crtanje sa kompjuterskom grafikom sastoji se iz tri dela: nacrtne geometrije, tehničkog crtanja i kompjuterske grafike. Nacrtna geometrija predstavlja teorijsku osnovu izrade tehničkih crteža. Cilj izučavanja ovog dela je razvijanje razumevanja prostora i prostornog predstavljanja osnovnih geometrijskih elemenata i njihovih međusobnih odnosa kako u prostoru, tako i u ravni. Tehničko crtanje daje studentu znanje i neophodne veštine za izradu i čitanje tehničkih crteža, u ortogonalnim projekcijama i u prostornom prikazu. Kroz tehničko crtanje upoznavanjem sa osnovnim pravilima, standardima i prikazima mašinskih oblika u tri pravougle projekcije i u prostoru, stiču se znanja potrebna za razumevanje, kako konstrukcije, tako i načina primene prikazanog mašinskog dela, a takođe i za samostalnu izradu tehničke dokumentacije. Kompjuterska grafika omogućava automatizaciju inženjersko-grafičkih postupaka, koji se uz pomoć računara izvode kvalitetnije, tačnije i brže. Osnovni cilj ove discipline je usvajanje metoda i sredstava kompjuterske grafike, sticanje znanja i veština u radu sa programskim paketom AutoCAD, automatizacija procesa izrade crteža sklopa, radioničkih crteža detalja i izrade tehničke dokumentacije.

Praktikum je oblikovan prema nastavnom programu za predmet Tehničko crtanje sa kompjuterskom grafikom, a sadrži objašnjenja i primere za sticanje svih potrebnih znanja kako bi studenti mogli potpuno samostalno da čitaju i izrađuju tehničke crteže pomoću pribora za tehničko crtanje i na računaru u programskom paketu AutoCAD. U prvom delu praktikuma dati su osnovni elementi nacrtne geometrije: ortogonalni triedar ravni i koordinate, kao i postupak formiranja projekcija osnovnih geometrijskih oblika. U drugom delu praktikuma dati su izvodi iz odgovarajućih standarda, kao i osnovne informacije potrebne za sagledavanje pojmova, elemenata i postupaka za rešavanje zadataka iz predmeta Tehničko crtanje sa kompjuterskom grafikom. Tehnički crtež mora biti definisan oblikom, dimenziono i obradno, što znači da bude u potpunosti određen predmet koga kasnije treba izraditi predviđenim tehnološkim postupkom. U trećem delu praktikuma ilustrovan je primer računarskog modeliranja koji sve vreme vodi studenta od pripreme do rezultata modeliranja. Ilustrovani primeri i primeri za vežbu su za početni i srednji nivo 20 AutoCAD-a. Primeri su izabrani tako da je akcenat stavljen na geometrijsko modeliranje i kreativno korišćenje mogućnosti programskog paketa AutoCAD.

Posle uvodnog dela svake oblasti dati su zadaci, koji su podeljeni u osam vežbi. Na početku svake vežbe dati su karakteristični zadaci sa rešenjima. Zatim su dati zadaci za vežbanje, koje studenti samostalno rešavaju. Na kraju praktikuma je prilog u kome su date tabele sa podacima iz standarda koje studenti koriste pri izradi zadataka.

Zadaci su obeleženi prema sledećoj strukturi: prvi broj odgovara broju vežbe, drugi je broj zadatka, a treći broj ili slovo označava varijantu zadatka (na pr. Zadatak 3.7.6. je varijanta b sedmog zadatka treće vežbe). Oznaka 0 (nula) ukazuje na pokazni primer zadatka, čije je rešenje dato (na pr. Zadatak 1.2.0. je rešeni primer drugog zadatka prve vežbe). Sve dimenzije u praktikumu date su u milimetrima.

Autori se najsrdačnije zahvaljuju recenzentima prof. dr Danici Josifović i prof. dr Vojislavu Miltenoviću na korisnim sugestijama i predlozima. Zahvaljujemo se na pomoći u pripremi zadataka saradniku Saši Ćukoviću i studentima Bobanu Simiću i Borisu Rakiću.

Takođe, zahvalnost dugujemo i Mašinskom fakultetu u Kragujevcu na finansijskoj podršci u štampanju ovog praktikuma.