КНЕЖЕВА ВЕЧЕРА
(Проширени колегијум)
Уместо записника
па је шаље на све четир стране
на мејлове верних продекана,
војску купи, биће тек мегдана.
Прву шаље Благојевић Мирку
што наставу држи на видику:
„Побратиме, дужан си ми осто
сву пролазност седамдесет посто!“
Другу књигу шаље на даљину,
љутој гуји Стефан-Миладину:
„Миладине, моја десна руко,
јеси л благо у касу навуко?
Нек те дух твој менаџерски следи
из сувог дрена лову ти исцеди!“
Трећу књигу шаље гордом тићу,
продекану Душану Гордићу:
„Верни Дуле, проблеме ми реши,
докторате и изборе скреши!“
Задњу шаље Матијевић Мати
који успут из Бостона сврати:
„Учините, где год били да сте,
да квалитет и мудл порасте!“
Када ствари крену лошем следу
декан зове војводе по реду:
Радована из Чумића града
који тежом и силама влада.
Милентија, бабушничког дива,
који сабље и копља искива.
Кнез Милуна из пештерског краја
који сунце и ветрове спаја.
Драшка с Груже који одмах крену
упрегнувши кочију ватрену.
Марјан-Нешу с рудничке нахије,
врлог краља Кеда и Катије.
„Потеците из овијех стопа,
не ладите, чека нас Европа!
Маните се катедарских борби
сви видимо, главе нам у торби!
Позовите ваше витезове,
витезове горде професоре
и нејаку децу сараднике.
Спремите их, ако већ и нисте,
за поприште Томсонове листе.
Нек наоштре и мисли и пера,
па ком вера а коме невера!
Не буде ли, мисли су ми чисте,
скинућу вас са 'екстендед' листе!“
Таман прича стигла је до краја
кад зацвиле и студентска раја,
која мобинг трпети не може
од испита што се стално множе.
Да победе, све од себе дају,
ту 'болоњу', двоглаву аждају.
Учење им сад фора најпреча
а рок сваки ко кнезова сеча!
И сад није довољно што уче
и тутори над главом им чуче!
Д. Радоњић