Paralelu između sadašnjosti i prošlosti sa pogledom na budućnost nam pre svega može dati neko ko je doživeo prošlost, živi u sadašnjosti i gleda u budućnost. U ovom izdanju Indeksa naš izbor je prof. dr Miroslav Babić, dekan Mašinskog fakulteta u Kragujevcu čiji novi naziv od skoro glasi Fakultet inženjerskih nauka. Kako je bilo nekada, a šta važi danas i kako studenti treba da orjentišu svoj način razmišljanja u uslovima života koji važe danas pročitajte u daljem tekstu. U razgovoru sa profesorom smo došli do interesantnih i poučnih odgovora, trudeći se da pitamo ono što biste i sami želeli da pitate.

INDEKS: Napravite paralelu studentskog života u Vaše vreme i danas. Gde su prednosti i mogućnosti, a gde nedostaci i ograničenja?

Razlike su velike i posledica su neverovatnih promena nastalih poslednjih decenija sa neumitnim dolaskom novog vremena - ere znanja. Tehnološki napredak je vrtoglav, a dnevno živeći sa njime često ga nismo svesni. Znanje postaje najvažnija, pa čak i jedina komparativna prednost pojedinca u odnosu na druge pojedince, sredine u odnosu na druge sredine, države u odnosu na druge države. Neograničena pokretljivost sudbinu pojedinca lišavaće svih limita izvan znanja. Novo vreme na fakultete dovodi generacije mladih ljudi koji učenju pristupaju kao „plug-and-play" iskustvu. Nemaju naviku i nisu spremni da prihvate sekvencijalno učenje. Oni preferiraju neposredno uključivanje i učenje kroz participaciju i eksperimentisanje. Ovaj vid učenja je daleko od konvencijalnog. I bez obzira koliko razumemo diktat novog vremena mi smo prinuđeni da se menjamo, i na sreću naš fakultet to radi brže od drugih.

Šta smatrate najvećim postignutim uspehom za vreme svog mandata?

Verujem da smo unapređenjem kvaliteta, uvođenjem novih studijskih programa Vojnog inženjerstva, Inženjerskog menadžmenta i Poslovnih informacionih sistema, planovima za uvođenjem Urbanog inženjerstva, Automobilskog inženjerstva, Energetike i Bio-inženjerstva, unapređenjem uslova za edukaciju i istraživanje uz ogromne investicije u opremu, razvojem ubedljivo najbolje ICT podrške i napokon promenom naziva fakulteta u Fakultet inženjerskih nauka opravdali poverenje dobijeno u prethodnom mandatu.

Uvodiće se novi studijski programi, obezbediće se novi gostujući profesori sa eminentnih svetskih institucija za potrebe nastave na doktorskim studijama, investiraćemo značajna sredstva u edukacijsku opremu. I naravno, svakoga dana radićemo na tome da studenti fakultet doživljavaju kao prijateljsko okruženje, kao svoju drugu kuću. Posebna pažnja biće usmerena na uspostavljanje specijalnih relacija sa domaćim i stranim firmama koje će obezbeđivati praksu, stipendije i direktno zapošljavanje.

Koji su budući ciljevi kojima ćete se baviti?

Ciljevi su međunarodna akreditacija postojećih studijskih programa pred nemačkim ASINOM. Diversifikovanje ponude studijskih programa kroz uvođenje novih profila. Internacionalizacija postojećih studijskih programa na doktorskim studijama. Insistiranje na kvalitetu naučno istraživačkog rada kroz praćenje merljivih indikatora: broja objavljenih radova i broja dobijenih međunarodnih projekata.

Šta je ključ uspešnog rukovođenja i organizovanja јedne obrazovne ustanove kao što je fakultet?

Na fakultetu se odvija obrazovanje (formalno i neformalno), obavljaju se istraživanja - primenjena i fundamentalna, pružaju usluge u različitim oblastima, participira u neprofitnom sektoru, participira na tržištu znanja, tehnologija pa i proizvoda, ostvaruju relacije sa privredom, vanprivredom, lokalnom zajednicom i državom, doprinosi ekonomskom razvoju, stimulišu socijalne promene i sl. Sve kompleksnije funkcije fakultet će obavljati u sve zahtevnijim uslovima koji se generišu sa nacionalnog nivoa, ili nam se neizbežno prelivaju sa globalnog tržišta visokog obrazovanja.

Razumevanje ovih okolnosti, globalnih trendova, osećaj društvene odgovornosti, zavidan nivo menadžerskih sposobnosti i iznad svega apsolutna posvećenost osnovni su preduslovi uspešnosti.

Vaš stav o uticaju medija i kulture na život današnjih studenata.

Živimo u vreme konvergencije svih medija i kreiranja globalnog kulturnog obrasca. Mesečno se na Google-u postavi 31 milijada upita, godišnje se generiše 4 x 1019 informacija. Sve te informacije su svima dostupne. To je sjajno. Svet je postao ravan, šanse ali i pretnje su globalne.

Ocenite uspešnost Bolonje od 1 do 10. Mi dajemo 10 za Bolonju.

Često se čuje da je Bolonjski proces u krizi. Nije proces u krizi već mi imamo problem u tumačenju i neprihvatanju realnosti. Bolonjski proces kao i svaki drugi proces evoluira i menja se, mada su njegove dosadašnji efekti na našem fakultetu jako pozitivni.

Mnogi fakultetski obrazovani ljudi nemaju posao, a cilj Bolonje je podići broj fakultetski obrazovanih sa sadašnjih 6.1% na 40%. Prokomentarišite.

Danas prosečan automobil ima više elektronike nego što je imala raketa Apolo 11 koja je odnela ljude na Mesec. Ko je mogao da veruje da će zahvaljujući inovacijama Apple-a biti veći biznis od cele Saudijske Arabije. U Hawelett-Packard-u većina prihoda zasniva se na proizvodima koji prošle godine nisu postojali. Ove tri činjenice Vam govore da je u današnje vreme fokus u zapošljavanju pomeren i stavljen na kreativne i inovativne poslove. Takvi poslovi zahtevaju veliki broj obrazovanih ljudi. Pitanje je gde mi vidimo sebe kao fakultet ali i kao društvo u celini.

Studenti se boje da će se mnogi privatni fakulteti izjednačiti sa državnim u budućnosti. Da li postoje takve tendencije?

Nisam siguran da razumem šta znači izjednačiti. Tržište i poslodavci, kao i naučna javnost će na najbolji mogući način rangirati i vrednovati svaku instituciju bez obzira u čijem je vlasništvu.

Vaš stav prema studentskom organizovanju (studentskim organizacijama).

Studentske organizacije predstavljaju značajan entitet u artikulaciji studentskih zahteva, želja i potreba. Na našem fakultetu one su vredan i pouzdan partner u ostvarivanju zajedničkih ciljeva. Studenti i studentske organizacije su naši partneri i prema njima se tako ophodimo.

Vaš životni moto je?

Sve što se uradi dobro, kad tad nađe svoje mesto u slagalici uspeha.

Čega ste se morali odricati da biste danas bili gde jeste?

Nemam osećaj da sam se odricao. U vremenu u kome sam se ja  obrazovao delovalo je umirujuće uverenje da uspešnost u školi garantuje i uspeh u životu.

Naravno, smutna vremena koja su nas zadesila, poništila su mnoge dobre stvari pa i ispravnost ovakvog uverenja. Posao kojim se bavim nosi mnogo prednosti i omogućio mi je da da maksimalno razvijem svoje potencijale i interesovanja.

Danas je teško doneti odluku o tome čime ćemo se baviti u životu zbog okolnosti u kojima živimo. Kako ste Vi doneli tu odluku?

Eksponencijalno vreme u kome stasavaju mlade generacije može delovati veoma frustrirajuće. Mi trenutno školujemo studente za poslove koji ne postoje, za korišćenje tehnologija koje još nisu pronađene, da bi rešavali probleme koji još nisu identifikovani kao takvi. Sve je teže u svetu tehnike i tehnologija govoriti o radnim mestima na klasičan način. Bez obzira na to, dobro i stalno obrazovanje predstavlja jedinu šansu za uspešno nošenje sa promenama.

Vaša poruka studentima.

Nekada smo verovali u predoziranje znanjem u 25. godini. Danas živimo u svetu na moždani pogon u kome se postojeća definicija obrazovanja i obuke dramatično izmenila. Kada za 5 godina budete lečili mamurluk posle diplomske zabave, ne bi bilo loše da razmislite o tome i da se setite da je većina onogo što ste naučili već zastarelo. Učićete celoga života. Želim Vam puno uspeha.