Ima 23 godine, završila je master studije na Fakultetu inženjerskih nauka u Kragujevcu, govori pet jezika, sarađuje sa vodećim svetskim centrima za bioinženjering i – ne pada joj na pamet da ode iz Srbije.
Iz škole je ostala anegdota: „Tijani nije važno da bude prva, važno joj je samo da osvoji sto poena. A, sa sto poena si uvek prvi“. I tako kroz Osnovnu školu „Moma Stanojlović“, pa kroz srednju, a posle i na fakultetu. Uvek prva i uvek đak i student generacije – Tijana Đukić.
Ova mlada Kragujevčanka ima 23 godine, a već je gotovo sve postigla u životu, bar kada je reč o obrazovanju. Pre nepunih mesec dana završila je master studije na Fakultetu inženjerskih nauka. Prosečna ocena ista kao i na osnovnim studijama – čista desetka. S tim da je poslednji stepen studija završila jedan semestar pre roka.
– I sve ispite sam dala iz prvog pokušaja – dodaje ova mlada naučnica, koja je već kao srednjoškolka počela da sarađuje sa profesorom dr Milošem Kojićem, koji je u Kragujevcu, pri SANU, osnovao Istraživačko-razvojni centar za bioinženjering.
Bilo je to u trećem razredu Prve gimnazije, kada je Tijana već imala svest da „suština nije u samoj nauci, već u njenoj primeni“.
– Nije poenta da se bavite samo teorijom. Jeste matematika velika nauka, ali je mnogo korisnije kada je primenite. Zato sam otišla u Centar za bioinženjering. Bila sam radoznala, a kada su profesor Kojić i moj mentor Nenad Filipović čuli koliko imam nagrada, zdušno su me prihvatili – priča Tijana, koja je osam puta bila državni prvak na školskim takmičenjima iz matematike, fizike i informatike.
Svoju privrženost ideji da je čista nauka korisna samo ako se primeni u realnom životu Tijana je realizovala u magistarskom radu „Modeliranje solid-fluid interakcije primenom LB metode“.
– Reč je o kompjuterskoj simulaciji protoka krvi kroz krvne sudove, odnosno kretanju čvrstih tela kroz krv. To je primenjivo u nanomedicini, posebno kada je reč o lečenju kancera. Lekovi, odnosno njihove čestice deluju na obolelo tkivo, ali istovremeno i na okolna zdrava tkiva. U mom radu se vidi kako čestica leka putuje i ulazi tačno u obolelo tkivo, dok zdravo ostaje zdravo – objašnjava Tijana, naglašavajući da će se i na doktorskim studijama, koje će upisati u septembru, baviti istom temom.
Još nije odlučila na kom će fakultetu raditi doktorat, ali jedno je sigurno – biće to u Srbiji. Tijana je stipendista Fonda za razvoj naučnog i umetničkog podmlatka Ministarstva prosvete i nauke Republike Srbije i – ne pada joj na pamet da ode iz zemlje.
– Zašto bih išla, kada ovde imam sve. Naravno, mi nemamo zečeve i pacove, odnosno skenere i druge instrumente, ali ja već sarađujem sa svetskim univerzitetima. Sa klinika nam šalju rezultate, a podatke koje dobijemo obradimo i vratimo im. Tu je internet, pa mogu da radim i od kuće, da ne ustajem iz kreveta – šali se spavalica Tijana, objašnjavajući da joj „materijalna strana nije prioritet“, te da „za hleb“ zarađuje radeći u kragujevačkom Centru za bioinženjering, gde je donedavno bila spoljni saradnik, a sada je istraživač-saradnik.
Tijana je trenutno angažovana na dva međunarodna naučnoistraživačka projekta, evropskom FP7-AR Trit i američkom koji se sprovodi na Institutu u Hjustonu, a kojim rukovodi jedan od najvećih stručnjaka za bionženjering, profesor Mauro Ferari.
– Reč je o razvoju algoritama i softvera bitnih za biomedicinska istraživanja i primenu u kliničkoj praksi – objašnjava naša sagovornica, koja je do sada samostalno ili kao koautor objavila šest radova, od kojih jedan pripada grupi M21, što znači da je od međunarodnog značaja.
Ova mlada i lepa Kragujevčanka tečno govori pet stranih jezika: engleski, nemački, španski, francuski i italijanski. Tvrdi da se u životu sve može postići ako se dobro organizujete i ako na vreme počnete da „taložite znanje“.
– Za takmičenja u osnovnoj školi ja sam se pripremala učeći iz srednjoškolskih knjiga, a u srednjoj sam konsultovala fakultetske udžbenike. Mnogi misle da sam mnogo radila. Jesam, ali ne preterano. Sve je lakše kada na vreme, dok ste mladi, počnete da taložite znanje. Posle se jedno na drugo samo nadovezuje. Tako se i kuća gradi, od temelja – poručuje Tijana, koja se u slobodno vreme bavi origamijem, starom japanskom veštinom izrade figura od papira.
Mladići će, u šali kaže, morati da se „pomire sa sudbinom, sa mojom pobedničkom prirodom“.