Mon27052024

Poslednje izmene09:06:59 PM GMT

Back O fakultetu Press Clipping Superiornost na krilima znanja

Superiornost na krilima znanja

  • PDF

b_200_200_16777215_0___images_stories_Vesti_BharatBhushan_DSC_0378.JPGZajednički interesi za unapređenje naučnog rada i razvoj novih tehnologija i njihove primene, na Fakultet inženjerskih nauka u Kragujevcu su doveli profesora Barata Bušana, svetskog eksperta u oblasti nanotehnologija.

Počasni doktor Univerziteta u Kragujevcu i gostujući profesor Fakulteta inženjerskih nauka, Barat Bušan je profesor Univerziteta u Ohaju, ali i jedan od vodećih eksperata u svetu u oblastima nanotribologije, nanomehanike i biomimetike.

Između ostalog, Bušan je učestvovao u NASA istraživanju uzroka eksplozije spejs šatla „Čelindžer“ (Challenger), a rezultati njegovih istraživanja u domenu primene nanotehnologija na razvoju novih materijala sa superiornim osobinama korišćeni su i pri razvoju čuvenog „Spido“ (Speedo) plivačkog odela u kojem je Majkl Felps (Michael Phelps) 2008. godine osvojio osam medalja na Olimpijskim igrama.

Jezik nauke nema granice

U Srbiju je dolazio i ranije, ali ovoga puta povod za dolazak je nastavak saradnje sa kragujevačkim Univerzitetom, razmena iskustava i želja da se naučnici na poljima novih tehnologija povežu, kao i da se postojeće veze ojačaju  kroz direktnu komunikaciju.

- Za nas je prirodno da sarađujemo. Učestvovao sam i u odbrani naučne teze Fatime Živić, koja je branila svoj doktorski rad na Fakultetu inženjerskih nauka u Kragujevcu, ali komunicirali smo samo preko skajpa. Ovo je prilika da razgovaram sa još studenata, da se upoznamo lično i ostvarimo kontakte. Saradnja sa različitim ljudima i laboratorijama širom sveta ne samo da doprinosi naučnom sazrevanju i razvoju, već nas sve čini i boljim ljudima – kaže profesor Bušan za Šumadijapress.

Nauka ima internacionalni karakter, a razmena studenata, naučnika i profesora je veoma važna za napredovanje u karijeri. Ona pruža i mogućnost mladim naučnicima da kroz rad sa svojim kolegama širom sveta nauče, ne samo kako da drugačije rade, već kako i da drugačije misle.

Nanotehnologija

Nanometar je bilioniti deo metra. Nanotehnologija je interdisciplinarna oblast i predstavlja građenje stvari i predmeta na atomskom nivou. Danas hemičari, biolozi, fizičari i inženjeri elektrotehnike sarađuju u oblasti nanotehnologije, pre svega zato što je funkcionisanje ovako sitnih čestica poprilično drugačije od onog koje vlada u većim razmerama.

- Stalno pokušavamo da dobijemo nove projekte, da sarađujemo sa međunarodim institucijama i radimo na međunarodnim projektima. Međutim, nama je ovo otežano jer nismo deo Evropske unije, a finansiranje ovakvih naučnih projekata je vrlo skupo pa se snalazimo najbolje što umemo da kroz aplikacije za različite projekte dobijemo sredstva za unapređenje kvaliteta  nastave i istraživačkog rada naših studenata – kaže dekan Fakulteta inženjerskih nauka Miroslav Babić.

Kragujevački studenti, čini se, imaju dovoljno znanja i volje za usavršavanjem i bavljenjem naukom, ali ono što nedostaje je bolja opremljenost laboratorija i mogućnost odlaska na seminare i stručne skupove.

- Što se tiče mogućnosti za napredovanje i istraživanja, srpski i američki studenti su na istom nivou, ali srpskim studentima je potrebno da više rade na vidljivosti u međunarodnim naučnim krugovima i naučnoj zajednici. Nove tehnologije se razvijaju brzo, nije dovoljno da znate šta je bilo prošle nedelje, morate da znate šta se danas novo desilo na polju u kome radite, a to znači da treba da znate i šta vaše kolege rade, da ostvarite lične kontakte – objašnjava profesor Bušan.

Potencijali i „magija“

Važnost nanotehnologije, kao relativno nove naučne discipline, nije samo u razumevanju funkcionisanja složenih bioloških i tehnoloških mehanizama, već i u pronalaženju praktičnih načina primene ovih tehnologija. Primera radi, svakih 18 meseci ili manje veličina provodnika i tranzistora u mikročipovima se smanji za oko 50 procenata, dok se brzina čipova udvostruči. Provodnici su već veličine delića mikrona, a uskoro će, zajedno sa izolatorima, postati toliko tanki da će efekti kvantne mehanike doći u igru.

Ako možete da gradite mehaničke delove atom po atom, oni mogu biti hiljadu puta manji i milion puta brži od postojećih uređaja. Takmičenje za bržim čipovima, smanjenjem utroška energije u proizvodnji ili gubitka energije usled smanjenja trenja, kao što je to na primer slučaj kod Felpsovog  plivačkog odela, za rezultat je donelo sve veću primenu i razvoj nanotehnologije.

Profesor Bušan koristi specifičan pristup nanotehnologiji koji podrazumeva spoj ove nauke i prirode i koji se naziva biomimetik nanotehnologija.

- Ideje na osnovu kojih mi kasnije pokušavamo da napravimo određene tehnološke napretke dobijamo iz prirode. U prirodi već postoje sve stvari koje mi pokušavamo da sada „veštački“ napravimo – kaže Batar Bušan.

Neke od oblasti istraživanja kojima se profesor Bušan trenutno bavi su primena biomimetik nanotehnologija za razvoj materijala sa superiornim osobinama, koji bi mogli da „naprave“ materijale za samočisteće površine, površine koje ne zadržavaju vodu, površine sa izuzetno niskim koeficijentima trenja...Primer komercijalne tehnologije koja je iskoristila princip veštačke ajkuline kože je i čuveno plivačko odelo Majkla Felpsa.

- Avionske kompanije ove tehnologije mogu da koriste u kreiranju materijala za pravljenje aviona, ali sličnu primenu mogu imati i u kreiranju automobila i brodova i čamaca. Takođe, naftne kompanije mogu ove tehnologije koristiti za naftovode, gde je moguće značajno redukovati gubitak u transportu – kaže Bušan.

Vreme kada će nanotehnologija preuzeti primarnu ulogu u tehnološkom razvoju, medicini, fizici, biološkim istraživanjima i ekologiji, nije previše daleko.

Povezivanje  minijaturnih motora, zupčanika, poluga, senzora, energije, komunikacionih veza i uređaja sa moćnim minijaturnim računarima omogućiće nastajanje novih vrsta inteligentnih materijala koji će promeniti svet u najrazličitijim pravcima.

U kojoj meri će srpski naučnici i mladi studenti Fakulteta inženjerskih nauka učestvovati u tome, vreme će pokazati.

Autor / izvor: Marija Pantović
ŠumadijaPress