U istraživačkom radu eksperimentalnog tipa kragujevačka naučnica je ispitivala četiri vrste klinički upotrebljivih biomaterijala koji se koriste za izradu veštačkih kukova. Otkrila je da je njihov najveći problem brzo habanje, pri čemu čestice koje se oslobađaju imaju negativna dejstva na ljudski organizam

Piše Gordana Božić

Odavno nije bilo tako teško ubediti nekoga ko je uspešan u poslu kojim se bavi, da o tome javno priča, kao Fatimu Živić, koja je pre nepunih mesec dana na Fakultetu inženjerskih nauka promovisana u doktora tehničkih nauka. Prvo je na sve načine pokušala da izbegne razgovor za novine, braneći se izgovorom da nema iskustva sa medijima i da neće umeti da odgovori našem zahtevu, ali pošto joj to nije pomoglo, u telefonskom razgovoru je predložila kao lakšu varijantu, da umesto razgovora, sama napiše o tome šta radi i čime se bavi. Kao što je obećala, posle nekoliko dana ubeđivanja, prosledila je mejlom tekst, koji se, zapravo, sveo na predavanje iz oblasti nanotehnologije, iz koje je odbranila doktorsku disertaciju. I tom prilikom pokušala je da se „sakrije” tako što nije napisala ni jednu reč o sebi, a vrhunac je bio predlog da se, umesto njene fotografije, kao „interesantnije” objave slike materijala koje je testirala!?
Budući da takav predlog nikako nije bio prihvatljiv za rubriku u kojoj su u centru pažnje uspešni ljudi, njihova razmišljanja, ideje, navike, hobiji, jedini način da sve ispadne kako treba bio je razgovor „oči u oči” sa sagovornicom. Pošto je dogovoreno da se, konačno, sretnemo na fakultetu, kako bismo odabrali fotografije, to je bila prava i jedina prilika da saznamo nešto više o njoj.

Najvažnija je saradnja sa ljudima

U prizemlju bloka „A”, u dekanatu nekadašnjeg „mašinca”, sada FIN-a, dočekala nas je mlada plavuša za koju bi svako pomislio da je jedna od studentkinja sa fakulteta. Takvoj slici doprinela je i neobavezna garderoba, mini suknja, kožni prsluk i tunika. Široki osmeh, srdačan doček i priznanje da ima veliku tremu zbog ovog razgovora, bili su zapravo odgovor, ali i malo izvinjenje, zbog prvobitnog pokušaja da odbije ovaj susret.
Kada je, konačno, odagnala strah od novinara, počela je da priča.               
Doktorirala je iz oblasti nanotehnologije i biomaterijala u februaru ove godine, a tri meseca kasnije, 20. maja, promovisana je u doktora tehničkih nauka. Njen doktorat je prvi iz ove oblasti na kragujevačkom Fakultetu inženjerskih nauka, a po svemu sudeći i jedan od retkih, ako ne i jedini u Srbiji koji se bavio ovom temom.
Od naročitog značaja je to što je u njegovoj izradi kao konsultant učestvovao i američki profesor Barat Bušan, jedan od najvećih naučnika u svetu u oblasti nanotehnologije, koji je nedavno promovisan u počasnog doktora nauka na kragujevačkom Univerzitetu. Takođe, profesor Bušan je bio i član komisije za odbranu doktorske disertacije Fatime Živić, a da se ozbiljno pozabavio njenim radom svedoči činjenica da je, pošto je veoma studiozno pročitao sadržaj rada na čak 30 strana, napisao svoj komentar sa uputstvima i sugestijama, što je, prema rečima naše sagovornice, bilo naročito vredno.
U naučno-istraživačkom radu, koji je bio eksperimentalnog tipa, što je dodatno otežavalo posao zbog neophodne, skupe laboratorijske opreme i raznih materijala za ispitivanja, Fatima je pokušala da objasni problem habanja i negativnih dejstava čestica koje se tom prilikom oslobađaju. Zapravo, ispitivala je četiri vrste klinički upotrebljenih biomaterijala – leguru titanijuma, medicinski čelik, koštani cement i jednu vrstu polimera, koji se svi zajedno koriste za izradu veštačkih kukova. Fatima kaže da je utvrđeno da je najveći problem kod ovih veštačkih organa njihovo habanje, pri čemu čestice koje se oslobađaju u kontaktima sa navedenim materijalima imaju brojna negativnih dejstva na ljudski organizam.
- Danas ima mnogo dobrih materijala, ali je veliki problem previsoka cena proizvodnje. Tako je, recimo, definitivno najbolji materijal za veštačke kukove biokeramika, koja ima sve odlike prave ljudske kosti, ali samo 100 grama te keramike košta oko hiljadu evra. Trenutno se u Engleskoj eksperimentalno rade operacije od ovog materijala, ali takav zahvat košta 80 hiljada funti. Naš cilj je upravo u tome da ovo bude dostupno svakom pacijentu, objašnjava Fatima. Zanimljivo je, kaže, da se još uvek prave veštački kukovi od medicinskog čelika, koji je  jeftin, ali su njena istraživanja  potvrdila da on podleže koroziji i da čestice koštanog cementa prave „kratere” po njemu, zbog čega mu je kratak vek trajanja.
Najvećim uspehom Fatima smatra to što je uspela da objasni zbog čega dolazi do habanja kod legure titanijuma, što niko do sada nije uspeo da uradi, pa se očekuje da će rezultati ovih istraživanja i publikovanje u eminentnim međunarodnim časopisima imati značajan prodor u svetu nauke.          
Ova mlada naučnica posvetila je pune tri godine istraživanjima i pisanju doktorske disertacije, ali je, kako kaže, vredelo truda. Najveći problem predstavljali su skupi uređaji za ispitivanje materijala, ali se nekako snalazila. Primera radi, napominje da je koristila nanotribometar koji košta 85 hiljada evra, a u njenom kabinetu su i dva mikroskopa, od kojih svaki vredi po 10 hiljada evra. Međutim, da bi mogla da se bavi istraživanjima na nivou najsitnijih čestica, bio joj je potreban elektronski mikroskop visoke rezolucije od pola miliona evra. Ovu skupu spravu Fatima je pronašla i kortistila je u Beogradu, dok su joj za drugi uređaj za određivanje mehaničkih karakteristika biomaterijala (nanoindenter) pomogli Švajcarci.
- U suštini, kod razvoja biomaterijala najvažnija je saradnja sa mnogo ljudi. Zahvaljujući tome što sam poznavala Amerikanca koji mi je rekao da skupe rastvore mogu bez razlike da zamenim jeftinijim, pa onda Indijku koja mi je pravila leguru titanijuma, jer ona ima malu livnicu u svojoj laboratoriji i još dvadesetak stranaca koji su mi pomogli, uspela sam da svoj naučni rada dovedem do kraja. Bez saradnje sa ljudima ne može ništa da se uradi, priznaje naša sagovornica. Razvoj novog materijala traje deset godina, počev od osnovnih istraživanja, preko simulatorskih i proba na životinjama do kliničkih ispitivanja na ljudima, što sve zajedno traži veoma široku saradnju.
Zanimljivo je da je na poslednjim probama učestvovala i poznata veterinarska klinika iz Kragujevca, koja jedina na Balkanu ima laboratoriju za ugradnju veštačkih kukova kod pasa i to po najvišim evropskim standardima, što je za mnoge bilo prijatno iznenađenje.

Ispitivanje biomaterijala kao kuvanje

Pošto je tema o naučnom radu tokom razgovora prilično iscrpljena, bar u onom popularnom delu, konačno smo se dotakli i nekih neobaveznih detalja iz njenog života. Fatima je rođena 1970. godine u Kragujevcu, mada bi se sudeći po akcentu moglo pomisliti da je Novosađanka. Završila je Osnovnu školu „Stanislav Sremčević” i Prvu kragujevačku gimnaziju, što sa neskrivenim ponosom naročito naglašava. Njenim stopama krenuo je i njen sin Andreja, koji je učenik specijalnog matematičkog odeljenja u istoj školi. Veoma stidljivo, na pitanje da li je bila „štreber”, odgovara da jeste i da je bila dobar đak, a tek na naše insistiranje da objasni u kom smislu dobar đak, odgovara – vukovac.
Iako je htela da studira elektrotehniku, nije čak ni otišla na prijemni. Ostala je u Kragujevcu. Upisala je Mašinski fakultet i završila ga sa prosekom preko devetke, ali je velika ljubav prema fizici naterala da istovremeno studira i fiziku na PMF- u, gde je završila tri godine, opet sa prosekom iznad devetke. Ni sama ne zna zašto je prekinula studije fizike, ali kada je upisala poslediplomske na Mašinskom to se jednostavno dogodilo.
Uvek je imala neodoljivu želju da proba nešto novo i insistirala je na tome. Pristala je da radi doktorsku disertaciju samo ukoliko će imati priliku da eksperimentiše i da to što bude radila bude negde primenljivo. I tako je i učinila.
Na pitanje kako je uspela da istovremeno bude majka i bavi se naukom, odgovara da kada je dobila sina neko vreme je sasvim bila posvećena detetu i nije htela da njena ljubav bude podeljena.
- Kada mi je dete bilo malo nisam se mnogo bavila istraživanjima. Jednostavno sam „presekla” i rekla sebi: „Neću da se bavim naučnim radom, želim da se bavim detetom”. Moj sin je u međuvremenu porastao i shvatila sam da mu više ne trebam u toj meri kao ranije, da ga više „smaram” kad sam tu nego kad nisam i tako sam se vratila svom poslu, priča Fatima.
Međutim, iako se posvetila nauci, uvek je smatrala da je široko obrazovanje neophodno. Odlazak u pozorište, bioskop, čitanje dobrih knjiga, kvalitetna muzika, sve to obogaćuje čoveka. Fatima kaže da je imala sreću da mnogo putuje i to joj mnogo znači. Sva ta putovanja prosto vas promene i počnete da gledate stvari na drugi način, objašnjava naša sagovornica. 
Uvek nađe vremena da se druži sa svojim prijateljicama, ali priznaje da kada ide na odmor, a najviše voli more, uvek ponese laptop sa sobom. Kaže da joj je omiljen hobi kuvanje i kada se više ne bude bavila ovim poslom, u šali kaže, baviće se kuvanjem.
- Ispitivanje biomaterijala za mene je isto što i kuvanje. Kada kuvate, ako ne stavite sve začine koji su navedeni u receptu, ne dobijate isti efekat, što znači da uvek nešto probate. Da ima veze ovo što radim sa kuhinjom svedoči i to da su keramičke prevlake koje smo testirali iskorišćene za pravljenje novog posuđa, koje ima izvanredne karakteristike i do sada nije bilo nikakvih negativnih dejstava za organizam. Gde god sam bila uvek sam donosila kuvare i imam ih oko 500 ili 600. Najviše volim da spremam picu, jer mogu da eksperimentišem, ali ne mogu da odolim ni slatkišima. Specijalitet mi je štrudla sa makom, priznaje kroz smeh Fatima.
Mada je  mnogo putovala, nikada nije poželela da ostane u nekoj drugoj zemlji. Kaže da za naučna istraživanja najbolje uslove imaju Nemačka i Engleska, ali tamo je „hladno i duva vetar”. Ne kaže da nije razmišljala o tome da ode u svet, bilo je privlačnih ponuda, ali ona je rešila da putuje, vidi kako drugi žive, ali i da se posle toga vrati i zauvek bude ovde.    

Izvor: Kragujevačke novine