Izum mladog Kragujevčanina zainteresovao je i urednike naučnog časopisa „Renenjble energy”, te se tako njegov naučni rad, u kome se opisuju rezultati višemesečnog istraživanja, nedavno našao na stranicama ove prestižne publikacije
Solarna energija predstavlja veliko, ali, na žalost, još uvek nedovoljno iskorišćeno bogatsvo. Sistem kojim se sunčeva energija prikuplja uz pomoć solarnih panela i koristi za zagrevanje vode ili vazduha, koji kasnije daju toplu vodu za domaćinstvo, bazene, radijatore ili podno grejanje, odavno je poznat. Međutim, ideja na koju je došao Novak Nikolić, doktorant Fakulteta inženjerskih nauka, omogućila je da se energija sunca iskoristi znatno efikasnije.
Izum mladog Kragujevčanina zainteresovao je i urednike naučnog časopisa „Renenjble energy”, te se tako njegov naučni rad, u kome se opisuju rezultati višemesečnog istraživanja, nedavno našao na stranicama ove prestižne publikacije. Čitava stvar postaje još interesantnija ako se u obzir uzme to da se njegova ideja vrlo lako može primeniti u praksi. Naime, Novak je, uz pomoć vrlo jednostavne „cake”, uspeo da efikasnost prikupljanja sunčeve energije uz pomoć solarnih panela podigne za čitavih 40 odsto!
- Krenuo sam od klasične instalacije, koja uz pomoć panela prikuplja sunčevu energiju i koristi je za zagrevanje vode. Obični solarni paneli imaju kolektore koji sunčevu energiju upijaju samo gornjom površinom. Međutim, došao sam na ideju da ispod panela umetnem najobičnije ogledalo. Ono reflektuje zrake, pa sam pretpostavljao da samim tim i omogućava da se energija istovremeno prikuplja i odozgo, kako u slučaju klasičnog panela, ali i odozdo, objašnjava Novak.
Na zgradu fakulteta postavio je i klasični sistem solarnih panela, ali i svoj „unapređeni”, upotpunjen ogledalom. Novakova pretpostavka pokazala se kao tačna. Merenja su pokazala da je njegov „trik” sa ogledalom doprineo da sistem zagrevanja bude za 40 odsto efikasniji. Time je dokazao još nešto - da se velika otkrića često kriju u najjednostavnijim idejama.
Ipak, teško da bi takva ideja svakome pala na pamet. Iza ovog dvadesetosmogodišnjeg mladića su godine učenja i velike posvećenosti nauci. Završio je matematematički smer u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji, ali je oduvek znao da će se baviti građevinom ili mašinstvom, pošto mu, kako kaže, „leže” tehničke nauke .
- Roditelji su mi mašinski inženjeri i verovatno je to nesvesno na mene uticalo, iako oni nikada nisu insistirali na tome čime ću se baviti. Eto, i supruga mi je završila Mašinski fakultet, a i kum, kroz smeh priča Novak.
Na smeru Energetika i procesna tehnika diplomirao je pre četiri godine. Naravno, sa najvišim ocenama. Nekoliko godina za redom bio je student godine, a kao diplomac i student svoje generacije. Bio je stipendista Ministarstva prosvete, Fonda „Akademik Dragoslav Srejović”, Fondacije prestolonaslednika Aleksandra za kulturu i obrazovanje. Kao doktorant je dobio i stipendiju Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj.
- Doktorsku disertaciju trebalo bi da branim za nekoliko meseci. Tema rada će biti upravo istraživanje kojim sam se proteklih meseci bavio, kaže naš sagovornik.
Iako je vrlo predan naučnom radu, a posebno istraživanjima koja donose praktičnu primenu, ništa manje ne uživa ni u radu sa studentima. Kao istraživač saradnik Novak je bio angažovan i kao asistent, pa je uporedo sa istraživanjem radio i kao predavač.
- Volim da pomažem drugima, zato bih vrlo rado nakon odbrane doktorata ostao na fakultetu kao predavač. Fakultet inženjerskih nauka ima i odlične uslove za istraživački rad, tako da mi savršeno odgovara, komentariše Novak.
Ali pre nego što doktorira pred Novaka će biti postavljen još jedan veliki zadatak - uskoro će postati tata. Ako je suditi po „pedigreu”, porodica Nikolić može da očekuje još jednog vrsnog inženjera.
M. OBRENOVIĆ - Kragujevačke novine