Kragujevački Fakultet inženjerskih nauka je svečanom akademijom obeležio 52. godišnjicu rada.

Izum mladog Kragujevčanina zainteresovao je i urednike naučnog časopisa „Renenjble energy”, te se tako njegov naučni rad, u kome se opisuju rezultati višemesečnog istraživanja, nedavno našao na stranicama ove prestižne publikacije

Solarna energija predstavlja veliko, ali, na žalost, još uvek nedovoljno iskorišćeno bogatsvo. Sistem kojim se sunčeva energija prikuplja uz pomoć solarnih panela i koristi za zagrevanje vode ili vazduha, koji kasnije daju toplu vodu za domaćinstvo, bazene, radijatore ili podno grejanje, odavno je poznat. Međutim, ideja na koju je došao Novak Nikolić, doktorant Fakulteta inženjerskih nauka, omogućila je da se energija sunca iskoristi znatno efikasnije.
Izum mladog Kragujevčanina zainteresovao je i urednike naučnog časopisa „Renenjble energy”, te se tako njegov naučni rad, u kome se opisuju rezultati višemesečnog istraživanja, nedavno našao na stranicama ove prestižne publikacije. Čitava stvar postaje još interesantnija ako se u obzir uzme to da se njegova ideja vrlo lako može primeniti u praksi. Naime, Novak je, uz pomoć vrlo jednostavne „cake”, uspeo da efikasnost prikupljanja sunčeve energije uz pomoć solarnih panela podigne za čitavih 40 odsto!

- Krenuo sam od klasične instalacije, koja uz pomoć panela prikuplja sunčevu energiju i koristi je za zagrevanje vode. Obični solarni paneli imaju kolektore koji sunčevu energiju upijaju samo gornjom površinom. Međutim, došao sam na ideju da ispod panela umetnem najobičnije ogledalo. Ono reflektuje zrake, pa sam pretpostavljao da samim tim i omogućava da se energija istovremeno prikuplja i odozgo, kako u slučaju klasičnog panela, ali i odozdo, objašnjava Novak.

Na zgradu fakulteta postavio je i klasični sistem solarnih panela, ali i svoj „unapređeni”, upotpunjen ogledalom. Novakova pretpostavka pokazala se kao tačna. Merenja su pokazala da je njegov „trik” sa ogledalom doprineo da sistem zagrevanja bude za 40 odsto efikasniji. Time je dokazao još nešto - da se velika otkrića često kriju u najjednostavnijim idejama.

Ipak, teško da bi takva ideja svakome pala na pamet. Iza ovog dvadesetosmogodišnjeg mladića su godine učenja i velike posvećenosti nauci. Završio je matematematički smer u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji, ali je oduvek znao da će se baviti građevinom ili mašinstvom, pošto mu, kako kaže, „leže” tehničke nauke .
- Roditelji su mi mašinski inženjeri i verovatno je to nesvesno na mene uticalo, iako oni nikada nisu insistirali na tome čime ću se baviti. Eto, i supruga mi je završila Mašinski fakultet, a i kum, kroz smeh priča Novak.
 
Na smeru Energetika i procesna tehnika diplomirao je pre četiri godine. Naravno, sa najvišim ocenama. Nekoliko godina za redom bio je student godine, a kao diplomac i student svoje generacije. Bio je stipendista Ministarstva prosvete, Fonda „Akademik Dragoslav Srejović”, Fondacije prestolonaslednika Aleksandra za kulturu i obrazovanje. Kao doktorant je dobio i stipendiju Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj.

- Doktorsku disertaciju trebalo bi da branim za nekoliko meseci. Tema rada će biti upravo istraživanje kojim sam se proteklih meseci bavio, kaže naš sagovornik.
Iako je vrlo predan naučnom radu, a posebno istraživanjima koja donose praktičnu primenu, ništa manje ne uživa ni u radu sa studentima. Kao istraživač saradnik Novak je bio angažovan i kao asistent, pa je uporedo sa istraživanjem radio i kao predavač.

- Volim da pomažem drugima, zato bih vrlo rado nakon odbrane doktorata ostao na fakultetu kao predavač. Fakultet inženjerskih nauka ima i odlične uslove za istraživački rad, tako da mi savršeno odgovara, komentariše Novak.
Ali pre nego što doktorira pred Novaka će biti postavljen još jedan veliki zadatak - uskoro će postati tata. Ako je suditi po „pedigreu”, porodica Nikolić može da očekuje još jednog vrsnog inženjera.

M. OBRENOVIĆ - Kragujevačke novine

 Pogledajte članak iz dnevnih novina Blic pod naslovim "Za mašince posao i pre nego nešto diplomiraju" >>>

Ako neko u Srbiji napravi proboj u uzgoju matičnih ćelija, biće to inženjeri iz Kragujevca, ali tu nije kraj njihove bioinženjerske magije.

 Pogledajte članak objavljen u NINu >>>

Završni seminar za program obuke je održan na Fakultetu inženjerskih nauka u petak, 22 juna. Program je predstavljao saradnju između Rapp Marine Group, Ekonomskog i Fakulteta inženjerskih nauka i Nordland univerziteta iz Norveške.

 Pogledajte vest na sajtu Norveške ambasade >>>

U istraživačkom radu eksperimentalnog tipa kragujevačka naučnica je ispitivala četiri vrste klinički upotrebljivih biomaterijala koji se koriste za izradu veštačkih kukova. Otkrila je da je njihov najveći problem brzo habanje, pri čemu čestice koje se oslobađaju imaju negativna dejstva na ljudski organizam

Piše Gordana Božić

Odavno nije bilo tako teško ubediti nekoga ko je uspešan u poslu kojim se bavi, da o tome javno priča, kao Fatimu Živić, koja je pre nepunih mesec dana na Fakultetu inženjerskih nauka promovisana u doktora tehničkih nauka. Prvo je na sve načine pokušala da izbegne razgovor za novine, braneći se izgovorom da nema iskustva sa medijima i da neće umeti da odgovori našem zahtevu, ali pošto joj to nije pomoglo, u telefonskom razgovoru je predložila kao lakšu varijantu, da umesto razgovora, sama napiše o tome šta radi i čime se bavi. Kao što je obećala, posle nekoliko dana ubeđivanja, prosledila je mejlom tekst, koji se, zapravo, sveo na predavanje iz oblasti nanotehnologije, iz koje je odbranila doktorsku disertaciju. I tom prilikom pokušala je da se „sakrije” tako što nije napisala ni jednu reč o sebi, a vrhunac je bio predlog da se, umesto njene fotografije, kao „interesantnije” objave slike materijala koje je testirala!?
Budući da takav predlog nikako nije bio prihvatljiv za rubriku u kojoj su u centru pažnje uspešni ljudi, njihova razmišljanja, ideje, navike, hobiji, jedini način da sve ispadne kako treba bio je razgovor „oči u oči” sa sagovornicom. Pošto je dogovoreno da se, konačno, sretnemo na fakultetu, kako bismo odabrali fotografije, to je bila prava i jedina prilika da saznamo nešto više o njoj.

Najvažnija je saradnja sa ljudima

U prizemlju bloka „A”, u dekanatu nekadašnjeg „mašinca”, sada FIN-a, dočekala nas je mlada plavuša za koju bi svako pomislio da je jedna od studentkinja sa fakulteta. Takvoj slici doprinela je i neobavezna garderoba, mini suknja, kožni prsluk i tunika. Široki osmeh, srdačan doček i priznanje da ima veliku tremu zbog ovog razgovora, bili su zapravo odgovor, ali i malo izvinjenje, zbog prvobitnog pokušaja da odbije ovaj susret.
Kada je, konačno, odagnala strah od novinara, počela je da priča.               
Doktorirala je iz oblasti nanotehnologije i biomaterijala u februaru ove godine, a tri meseca kasnije, 20. maja, promovisana je u doktora tehničkih nauka. Njen doktorat je prvi iz ove oblasti na kragujevačkom Fakultetu inženjerskih nauka, a po svemu sudeći i jedan od retkih, ako ne i jedini u Srbiji koji se bavio ovom temom.
Od naročitog značaja je to što je u njegovoj izradi kao konsultant učestvovao i američki profesor Barat Bušan, jedan od najvećih naučnika u svetu u oblasti nanotehnologije, koji je nedavno promovisan u počasnog doktora nauka na kragujevačkom Univerzitetu. Takođe, profesor Bušan je bio i član komisije za odbranu doktorske disertacije Fatime Živić, a da se ozbiljno pozabavio njenim radom svedoči činjenica da je, pošto je veoma studiozno pročitao sadržaj rada na čak 30 strana, napisao svoj komentar sa uputstvima i sugestijama, što je, prema rečima naše sagovornice, bilo naročito vredno.
U naučno-istraživačkom radu, koji je bio eksperimentalnog tipa, što je dodatno otežavalo posao zbog neophodne, skupe laboratorijske opreme i raznih materijala za ispitivanja, Fatima je pokušala da objasni problem habanja i negativnih dejstava čestica koje se tom prilikom oslobađaju. Zapravo, ispitivala je četiri vrste klinički upotrebljenih biomaterijala – leguru titanijuma, medicinski čelik, koštani cement i jednu vrstu polimera, koji se svi zajedno koriste za izradu veštačkih kukova. Fatima kaže da je utvrđeno da je najveći problem kod ovih veštačkih organa njihovo habanje, pri čemu čestice koje se oslobađaju u kontaktima sa navedenim materijalima imaju brojna negativnih dejstva na ljudski organizam.
- Danas ima mnogo dobrih materijala, ali je veliki problem previsoka cena proizvodnje. Tako je, recimo, definitivno najbolji materijal za veštačke kukove biokeramika, koja ima sve odlike prave ljudske kosti, ali samo 100 grama te keramike košta oko hiljadu evra. Trenutno se u Engleskoj eksperimentalno rade operacije od ovog materijala, ali takav zahvat košta 80 hiljada funti. Naš cilj je upravo u tome da ovo bude dostupno svakom pacijentu, objašnjava Fatima. Zanimljivo je, kaže, da se još uvek prave veštački kukovi od medicinskog čelika, koji je  jeftin, ali su njena istraživanja  potvrdila da on podleže koroziji i da čestice koštanog cementa prave „kratere” po njemu, zbog čega mu je kratak vek trajanja.
Najvećim uspehom Fatima smatra to što je uspela da objasni zbog čega dolazi do habanja kod legure titanijuma, što niko do sada nije uspeo da uradi, pa se očekuje da će rezultati ovih istraživanja i publikovanje u eminentnim međunarodnim časopisima imati značajan prodor u svetu nauke.          
Ova mlada naučnica posvetila je pune tri godine istraživanjima i pisanju doktorske disertacije, ali je, kako kaže, vredelo truda. Najveći problem predstavljali su skupi uređaji za ispitivanje materijala, ali se nekako snalazila. Primera radi, napominje da je koristila nanotribometar koji košta 85 hiljada evra, a u njenom kabinetu su i dva mikroskopa, od kojih svaki vredi po 10 hiljada evra. Međutim, da bi mogla da se bavi istraživanjima na nivou najsitnijih čestica, bio joj je potreban elektronski mikroskop visoke rezolucije od pola miliona evra. Ovu skupu spravu Fatima je pronašla i kortistila je u Beogradu, dok su joj za drugi uređaj za određivanje mehaničkih karakteristika biomaterijala (nanoindenter) pomogli Švajcarci.
- U suštini, kod razvoja biomaterijala najvažnija je saradnja sa mnogo ljudi. Zahvaljujući tome što sam poznavala Amerikanca koji mi je rekao da skupe rastvore mogu bez razlike da zamenim jeftinijim, pa onda Indijku koja mi je pravila leguru titanijuma, jer ona ima malu livnicu u svojoj laboratoriji i još dvadesetak stranaca koji su mi pomogli, uspela sam da svoj naučni rada dovedem do kraja. Bez saradnje sa ljudima ne može ništa da se uradi, priznaje naša sagovornica. Razvoj novog materijala traje deset godina, počev od osnovnih istraživanja, preko simulatorskih i proba na životinjama do kliničkih ispitivanja na ljudima, što sve zajedno traži veoma široku saradnju.
Zanimljivo je da je na poslednjim probama učestvovala i poznata veterinarska klinika iz Kragujevca, koja jedina na Balkanu ima laboratoriju za ugradnju veštačkih kukova kod pasa i to po najvišim evropskim standardima, što je za mnoge bilo prijatno iznenađenje.

Ispitivanje biomaterijala kao kuvanje

Pošto je tema o naučnom radu tokom razgovora prilično iscrpljena, bar u onom popularnom delu, konačno smo se dotakli i nekih neobaveznih detalja iz njenog života. Fatima je rođena 1970. godine u Kragujevcu, mada bi se sudeći po akcentu moglo pomisliti da je Novosađanka. Završila je Osnovnu školu „Stanislav Sremčević” i Prvu kragujevačku gimnaziju, što sa neskrivenim ponosom naročito naglašava. Njenim stopama krenuo je i njen sin Andreja, koji je učenik specijalnog matematičkog odeljenja u istoj školi. Veoma stidljivo, na pitanje da li je bila „štreber”, odgovara da jeste i da je bila dobar đak, a tek na naše insistiranje da objasni u kom smislu dobar đak, odgovara – vukovac.
Iako je htela da studira elektrotehniku, nije čak ni otišla na prijemni. Ostala je u Kragujevcu. Upisala je Mašinski fakultet i završila ga sa prosekom preko devetke, ali je velika ljubav prema fizici naterala da istovremeno studira i fiziku na PMF- u, gde je završila tri godine, opet sa prosekom iznad devetke. Ni sama ne zna zašto je prekinula studije fizike, ali kada je upisala poslediplomske na Mašinskom to se jednostavno dogodilo.
Uvek je imala neodoljivu želju da proba nešto novo i insistirala je na tome. Pristala je da radi doktorsku disertaciju samo ukoliko će imati priliku da eksperimentiše i da to što bude radila bude negde primenljivo. I tako je i učinila.
Na pitanje kako je uspela da istovremeno bude majka i bavi se naukom, odgovara da kada je dobila sina neko vreme je sasvim bila posvećena detetu i nije htela da njena ljubav bude podeljena.
- Kada mi je dete bilo malo nisam se mnogo bavila istraživanjima. Jednostavno sam „presekla” i rekla sebi: „Neću da se bavim naučnim radom, želim da se bavim detetom”. Moj sin je u međuvremenu porastao i shvatila sam da mu više ne trebam u toj meri kao ranije, da ga više „smaram” kad sam tu nego kad nisam i tako sam se vratila svom poslu, priča Fatima.
Međutim, iako se posvetila nauci, uvek je smatrala da je široko obrazovanje neophodno. Odlazak u pozorište, bioskop, čitanje dobrih knjiga, kvalitetna muzika, sve to obogaćuje čoveka. Fatima kaže da je imala sreću da mnogo putuje i to joj mnogo znači. Sva ta putovanja prosto vas promene i počnete da gledate stvari na drugi način, objašnjava naša sagovornica. 
Uvek nađe vremena da se druži sa svojim prijateljicama, ali priznaje da kada ide na odmor, a najviše voli more, uvek ponese laptop sa sobom. Kaže da joj je omiljen hobi kuvanje i kada se više ne bude bavila ovim poslom, u šali kaže, baviće se kuvanjem.
- Ispitivanje biomaterijala za mene je isto što i kuvanje. Kada kuvate, ako ne stavite sve začine koji su navedeni u receptu, ne dobijate isti efekat, što znači da uvek nešto probate. Da ima veze ovo što radim sa kuhinjom svedoči i to da su keramičke prevlake koje smo testirali iskorišćene za pravljenje novog posuđa, koje ima izvanredne karakteristike i do sada nije bilo nikakvih negativnih dejstava za organizam. Gde god sam bila uvek sam donosila kuvare i imam ih oko 500 ili 600. Najviše volim da spremam picu, jer mogu da eksperimentišem, ali ne mogu da odolim ni slatkišima. Specijalitet mi je štrudla sa makom, priznaje kroz smeh Fatima.
Mada je  mnogo putovala, nikada nije poželela da ostane u nekoj drugoj zemlji. Kaže da za naučna istraživanja najbolje uslove imaju Nemačka i Engleska, ali tamo je „hladno i duva vetar”. Ne kaže da nije razmišljala o tome da ode u svet, bilo je privlačnih ponuda, ali ona je rešila da putuje, vidi kako drugi žive, ali i da se posle toga vrati i zauvek bude ovde.    

Izvor: Kragujevačke novine

On May 18 Professor Bharat Bhushan was presented an honorary doctorate (Doctoris Honouris Causa) from the prestigious engineering school University of Kragujevac, located in Serbia.  He was notified of his selection for the distinction last summer. The diploma presented to him recognizes his outstanding contribution to the advancement of engineering sciences and bio/nanotechnologies, as well as his contribution to the development of the Faculty of Mechanical Engineering in Kragujevac. Professor Bhushan, a faculty member of the Department of Mechanical and Aerospace Engineering, is an Ohio Eminent Scholar and the Howard D. Winbigler Professor at Ohio State.

Source: http://mae.osu.edu/news/2012/05/honorary-doctorate-presented-professor-bharat-bhushan

Mene plaćaju da se bavim naukom i moja je dužnost da uzvratim tako što će moj rad imati konkretnu primenu. Zbog toga je veoma važno da se u tom smislu radi i sa studentima i da oni budu obučeni za praktičan način rada, kako bi shvatili da im nije cilj samo doktorska diploma, već praktična primena njihovog rada, kaže profesor Bušan, jedan od vodećih svetskih eksperata u oblasti nanotehnologije

Jedan od vodećih eksperata u svetu nanotehnologije, profesor Univerziteta u Ohaju i gostujući profesor Fakulteta inženjerskih nauka u Kragujevcu, Barat Bušan promovisan je, prošle nedelje, za počasnog doktora nauka kragujevačkog Univerziteta.
Iako je ranijih godina često boravio u Evropi, u Srbiju je prvi put došao pre godinu dana, na poziv dekana Fakulteta inženjerskih nauka Miroslava Babića, na međunarodnu konferenciju o nanotehnologiji. Tada su i počeli pregovori o saradnji, a Bušan je naročito bio zainteresovan za razgovor sa studentima doktorskih studija.

ISTRAŽIVANJA U OBLASTI NANOTEHNOLOGIJE Skupo finansiranje projekata Nanometar je bilioniti deo metra. Nanotehnologija je interdisciplinarna oblast i predstavlja građenje stvari i predmeta na atomskom nivou. Danas hemičari, biolozi, fizičari i inženjeri elektrotehnike sarađuju u oblasti nanotehnologije, pre svega zato što je funkcionisanje ovako sitnih čestica poprilično drugačije od onog koje vlada u većim razmerama. - Stalno pokušavamo da dobijemo nove projekte, da sarađujemo sa međunarodim institucijama i radimo na međunarodnim projektima. Međutim, nama je ovo otežano jer nismo deo Evropske unije, a finansiranje ovakvih naučnih projekata je vrlo skupo pa se snalazimo najbolje što umemo da kroz aplikacije za različite projekte dobijemo sredstva za unapređenje kvaliteta  nastave i istraživačkog rada naših studenata, kaže dekan Fakulteta inženjerskih nauka Miroslav Babić.

Rezultat ove saradnje je i doktorska disertacija Fatime Živić, u čijoj izradi je učestvovao profesor Bušan putem video linka, ali i kao član komisije u odbrani doktorata.
- Iako je saradnja počela pre godinu dana, veoma je intenzivna. Učestvovao sam i u odbrani naučne teze Fatime Živić, koja je branila svoj doktorski rad na Fakultetu inženjerskih nauka u Kragujevcu, ali komunicirali smo samo preko skajpa. Ovo je prilika da razgovaram sa još studenata, da se upoznamo lično i ostvarimo kontakte. Saradnja sa različitim ljudima i laboratorijama širom sveta doprinosi naučnom sazrevanju i razvoju i čini nas boljim ljudima. S obzirom da su ovde ograničene  mogućnosti za obavljanje laboratorijskih istraživanja, vrata moje laboratorije na Univerzitetu u Ohaju u svakom trenutku su otvorena za studente doktorskih studija i to je samo jedan od vidova naše buduće saradnje, kaže profesor Bušan.

Treba preuzeti inicijativu

On naglašava da nauka ima internacionalni karakter, a razmena studenata, naučnika i profesora je veoma važna za napredovanje u karijeri. Ona pruža i mogućnost mladim naučnicima da kroz rad sa svojim kolegama širom sveta nauče kako da drugačije rade, ali i kako da drugačije misle. Bušan kaže da su studenti u Evropi naučeni da očekuju da im država u potpunosti finansira istraživanja, dok u Americi imaju sasvim drugačiji pristup.
- Američka vlada je u mogućnosti, više nego bilo koja druga zemlja u svetu, da finansira naučna istraživanja, ali pogrešno je misliti da ona može sve da isfinansira. Same kompanije su dužne da ulažu u naučna istraživanja i njihov uspeh i opstanak na tržištu zavise od ljudi koji donose nove ideje. Kompanije ne čine samo zidovi, kompanije čine ljudi, koji stvaraju nove proizvode, objašnjava Bušan.
Kao primer naveo je kompaniju IBM, u kojoj je radio 15 godina i koja je uvek tesno sarađivala sa univerzitetima, ulagala u naučna istraživanja, što je kasnije postalo deo njenog imidža. Zauzvrat je dobijala visokostručne, obučene ljude koje su dobijali posao i doprinosili uspehu kompanije.        
Kragujevački studenti, čini se, imaju dovoljno znanja i volje za usavršavanjem i bavljenjem naukom, ali ono što nedostaje je bolja opremljenost laboratorija i mogućnost odlaska na seminare i stručne skupove.
- Što se tiče mogućnosti za napredovanje i istraživanja, srpski i američki studenti su na istom nivou, ali srpskim studentima je potrebno da više rade na vidljivosti u međunarodnim naučnim krugovima i naučnoj zajednici. Nove tehnologije se razvijaju brzo i nije dovoljno da znate šta je bilo prošle nedelje, morate da znate šta se danas novo desilo na polju u kome radite, a to znači da treba da znate i šta vaše kolege rade, da ostvarite lične kontakte, smatra Bušan, dodajući da ne treba čekati da se od nekoga dobije zadatak već da svako treba da preuzme inicijativu.

Inženjer u srcu

Za sebe kaže da je po struci inženjer, ali radi kao naučnik i istraživač u laboratoriji.

INDUS U AMERICI Stručnjak svetskog glasa Profesor dr Barat Bušan rođen je u Indiji, ali od svoje dvadesete godine živi u Americi.  Trenutno je, kao jedan od vodećih svetskih naučnika u oblasti nanotehnologije angažovan kao direktor istraživačke laboratorije u Ohaju. Dobitnik je brojnih nagrada i priznanja, među kojima su priznanje NASA za učešće u istraživanju uzroka  eksplozije spejs šatla „Čelendžer”, više nagrada IBM korporacije za izuzetne doprinose za inovacije i tehnički napredak i veći broj nagrada od Univerziteta širom sveta. Neke od oblasti istraživanja kojima se aktivno bavi su primena biomimetik nanotehnologija za razvoj materijala sa superiornim osobinama (samočisteće površine, površine koje ne zadržavaju vodu, površine sa izuzetno niskim koeficijentima trenja i dr.) Profesor Bušan je urednik nekoliko prestižnih naučnih časopisa visokog svetskog ranga i autor je osam univerzitetskih udžbenika, više od 90 poglavlja u različitim udžbenicima i preko 700 naučnih radova (spada u pet odsto najviše citiranih autora u svetu). Bio je urednik preko 50 udžbenika i nosilac je 17 američkih i svetskih patenata u oblasti nanotehnologija, nanotribologije, nanomehanike i biomimetike. Sarađuje sa izuzetno velikim brojem istraživačkih institucija širom sveta.

- Pošto sam inženjer u srcu, za sve što radim tražim odgovarajuću praktičnu primenu. Ne zanimaju me apstraktna istraživanja. Svako istraživanje mora da ima svrhu, tvrdi i dodaje da će, recimo, istraživanje „lotos efekta”, odnosno sposobnost cveta lotosa da ne upija vodu već ona  klizi niz njegove latice i listove, biti upotrebljeno za „pravljenje” materijala za samočisteće površine, koji će „imitirati” površinu lotosa i za koji se neće lepiti nečistoće. Isto tako, efekat „ajkuline kože” iskorišćen je za nove materijale koji smanjuju trenje. Rezultat njegovog istraživanja korišćen je i pri razvoju čuvenog „spido” plivačkog odela, u kojem je Majkl Felps, 2008. godine, osvojio osam medalja na Olimpijskim igrama. Između ostalog, Bušan je učestvovao i u NASA istraživanju uzroka eksplozije spejs šatla „Čelindžer”.
Iako je naučnik, istovremeno je u stalnim kontaktima sa kompanijama, sa kojima ugovara poslove i koje, zapravo, finansiraju njegova istraživanja. O tome svedoči i činjenica da po povratku u Ameriku ima zakazan razgovor sa menadžerima iz „Sonija” u vezi sa kreiranjem displeja za „smart” telefone i načinu kako iskoristiti nanotehnologiju da se na displeju ne zadržavaju nečistoće i otisci prstiju.
I najveće svetske naftne kompanije u Saudijskoj Arabiji zainteresovane su da koriste ovu tehnologiju u naftovodima kako bi smanjili trenje, povećali brzinu protoka i redukovali gubtke nafte pri transportu. Ništa manje nisu zanimljiva ni istraživanja desalinacije vode, zašta su, pre svih, Arapi i te kako zainteresovani.
- Uvek tragam za otkrićima koja će imati veliku upotrebnu vrednost i to je ono što me pokreće. Niko ne treba da se bavi naukom radi nauke. Mene plaćaju da se bavim naukom i moja je dužnost da uzvratim tako što će moj rad imati konkretnu primenu. Zbog toga je veoma važno da se u tom smislu radi i sa studentima i da oni budu obučeni za praktičan način rada, kako bi shvatili da im nije cilj samo doktorska diploma, već praktična primena njihovog rada, kaže profesor Bušan. On napominje da je takvo razmišljanje deo kulture Amerikanaca, ali ne i Evropljana. Tim povodom jedan prijatelj iz Nemačke mu je rekao da Nemci nikada neći imati Bila Gejtsa,  jer to nije u njihovom mentalitetu.             
Važnost nanotehnologije nije samo u razumevanju funkcionisanja složenih bioloških i tehnoloških mehanizama, već upravo u pronalaženju praktičnih načina primene ove tehnologije.
- Ako možete da gradite mehaničke delove atom po atom, oni mogu biti hiljadu puta manji i milion puta brži od postojećih uređaja. Takmičenje za bržim čipovima, smanjenjem utroška energije u proizvodnji ili gubitka energije usled smanjenja trenja, kao što je to na primer slučaj kod Felpsovog  plivačkog odela, za rezultat je donelo sve veću primenu i razvoj nanotehnologije, objašnjava naš sagovornik.
Profesor Bušan koristi specifičan pristup nanotehnologiji, koji podrazumeva spoj ove nauke i prirode i koji se naziva biomimetik nanotehnologija. On kaže da ideje na osnovu kojih kasnije pokušava da napravi određene tehnološke napretke dobija iz prirode, pošto u prirodi već postoje sve stvari koje sada nastoji da „veštački” napravi.
Trenutno, u svojoj laboratoriji uzgaja pirinač, proučava krila leptira i vilinog konjica, objašnjavajući da list pirinča sadrži kombinaciju „lotosovog” i efekta „ajkuline kože”.   
Vreme kada će nanotehnologija preuzeti primarnu ulogu u tehnološkom razvoju, medicini, fizici, biološkim istraživanjima i ekologiji, nije daleko. Ono je pred nama, zaključuje profesor Bušan.

Gordana BOŽIĆ - Kragujevačke novine

Tim srpskih naučnika je stvorio sve uslove da prvi u ovom delu Evrope napravi prave ljudske organe od matičnih ćelija. Na Fakultetu za inženjerske nauke u Kragujevcu je razvijen nosač za matične ćelije, koji je napravljen od kukuruznog skroba.

Testovi su pokazali da je materijal idealan za zasejavanje matičnih ćelija i da s njim mogu da se prave kosti, krvni sudovi, delovi disajnih organa i srčani zalisci. U timu naučnika je i genetičar dr Miodrag Stojković, koji tvrdi da je Srbija već zakoračila u bioinženjering i da je po znanju uz SAD, Veliku Britaniju i Španiju.

- Potrebno je da ministar za nauku i prosvetu odobri investiciju da se izgradi centar za matične ćelije u Kragujevcu, a novac je već obezbeđen od Evropske investicione banke. Vrednost je 5,2 miliona evra, i ova ustanova koja treba da se izgradi u Kragujevcu treba da bude povezana sa Medicinskim fakultetom i da školuje nove kadrove za ovu vrhunsku naučnu oblast koja je budućnost moderne medicine - kaže Stojković.

Centar na 17.000 kvadrata Prvi centar za matične ćelije na Balkanu, koji je svstan među prioritete Vlade Srbije i Ministarstva za prosvetu, sastojaće se od dela za naučno istraživanje od 10.250 kvadrata i dela od 7.250 kvadratnih metara koji je namenjen za nastavu i administraciju. Objekat će imati podrum, prizemlje i dva sprata, i biće opremljen najsavremenijim instalacionim sistemima. Treba da bude završen do kraja 2013. godine.

On kaže da su stručnjaci razvili sistem kojim se u rešetkaste nosače - skafoldove, usađuju matične ćelije. One se vade iz krvi ili iz koštane srži, i onda u posebnim uslovima gaje i rastu. Tako se dobija pravi prirodni organ. On raste od nekoliko nedelja do par meseci. Posle se vraća na kliniku, gde ga lekari ugrađuju pacijentu.

Prednost organa koji se proizvode od matičnih ćelija je mnogostruka, a najveća je to što organizam pacijenta takve organe ne odbacuje, jer ih prepoznaje kao svoje. Uz to, na ovaj način može da se napravi pravi, prirodni deo tela, po merama svakog pacijenta.

Kako za „Blic” kaže profesor Nenad Grujović sa inženjerskog fakulteta, „od materijala koji je razvijen na fakultetu može da se napravi bilo koji model organa u tri dimenzije“.

- Najvažnije je to da smo napravili materijal koji je plastika, ali na bazi kukuruznog skroba. To znači da je dovoljno čvrst da kroz njega rastu ćelije i da drži tkivo. Kasnije se, za nekoliko meseci, skrob razgradi i nestane, a ostane pravi novi organ. Prednost je i to što u taj materijal koji nosi ćelije možemo da usadimo i potrebne lekove, koji se postepeno apsorbuju u organizam pacijenta. Ovo je tehnologija koja je povezana sa inženjerstvom. Od istog materijala ćemo praviti i stentove koji se ugrađuju u krvne sudove, jer za razliku od metalnih oni rešavaju problem i vremenom nestaju i ne smetaju - kaže Grujović.
 
Izvor : Blic.rs

Zajednički interesi za unapređenje naučnog rada i razvoj novih tehnologija i njihove primene, na Fakultet inženjerskih nauka u Kragujevcu su doveli profesora Barata Bušana, svetskog eksperta u oblasti nanotehnologija.

Počasni doktor Univerziteta u Kragujevcu i gostujući profesor Fakulteta inženjerskih nauka, Barat Bušan je profesor Univerziteta u Ohaju, ali i jedan od vodećih eksperata u svetu u oblastima nanotribologije, nanomehanike i biomimetike.

Između ostalog, Bušan je učestvovao u NASA istraživanju uzroka eksplozije spejs šatla „Čelindžer“ (Challenger), a rezultati njegovih istraživanja u domenu primene nanotehnologija na razvoju novih materijala sa superiornim osobinama korišćeni su i pri razvoju čuvenog „Spido“ (Speedo) plivačkog odela u kojem je Majkl Felps (Michael Phelps) 2008. godine osvojio osam medalja na Olimpijskim igrama.

Jezik nauke nema granice

U Srbiju je dolazio i ranije, ali ovoga puta povod za dolazak je nastavak saradnje sa kragujevačkim Univerzitetom, razmena iskustava i želja da se naučnici na poljima novih tehnologija povežu, kao i da se postojeće veze ojačaju  kroz direktnu komunikaciju.

- Za nas je prirodno da sarađujemo. Učestvovao sam i u odbrani naučne teze Fatime Živić, koja je branila svoj doktorski rad na Fakultetu inženjerskih nauka u Kragujevcu, ali komunicirali smo samo preko skajpa. Ovo je prilika da razgovaram sa još studenata, da se upoznamo lično i ostvarimo kontakte. Saradnja sa različitim ljudima i laboratorijama širom sveta ne samo da doprinosi naučnom sazrevanju i razvoju, već nas sve čini i boljim ljudima – kaže profesor Bušan za Šumadijapress.

Nauka ima internacionalni karakter, a razmena studenata, naučnika i profesora je veoma važna za napredovanje u karijeri. Ona pruža i mogućnost mladim naučnicima da kroz rad sa svojim kolegama širom sveta nauče, ne samo kako da drugačije rade, već kako i da drugačije misle.

Nanotehnologija

Nanometar je bilioniti deo metra. Nanotehnologija je interdisciplinarna oblast i predstavlja građenje stvari i predmeta na atomskom nivou. Danas hemičari, biolozi, fizičari i inženjeri elektrotehnike sarađuju u oblasti nanotehnologije, pre svega zato što je funkcionisanje ovako sitnih čestica poprilično drugačije od onog koje vlada u većim razmerama.

- Stalno pokušavamo da dobijemo nove projekte, da sarađujemo sa međunarodim institucijama i radimo na međunarodnim projektima. Međutim, nama je ovo otežano jer nismo deo Evropske unije, a finansiranje ovakvih naučnih projekata je vrlo skupo pa se snalazimo najbolje što umemo da kroz aplikacije za različite projekte dobijemo sredstva za unapređenje kvaliteta  nastave i istraživačkog rada naših studenata – kaže dekan Fakulteta inženjerskih nauka Miroslav Babić.

Kragujevački studenti, čini se, imaju dovoljno znanja i volje za usavršavanjem i bavljenjem naukom, ali ono što nedostaje je bolja opremljenost laboratorija i mogućnost odlaska na seminare i stručne skupove.

- Što se tiče mogućnosti za napredovanje i istraživanja, srpski i američki studenti su na istom nivou, ali srpskim studentima je potrebno da više rade na vidljivosti u međunarodnim naučnim krugovima i naučnoj zajednici. Nove tehnologije se razvijaju brzo, nije dovoljno da znate šta je bilo prošle nedelje, morate da znate šta se danas novo desilo na polju u kome radite, a to znači da treba da znate i šta vaše kolege rade, da ostvarite lične kontakte – objašnjava profesor Bušan.

Potencijali i „magija“

Važnost nanotehnologije, kao relativno nove naučne discipline, nije samo u razumevanju funkcionisanja složenih bioloških i tehnoloških mehanizama, već i u pronalaženju praktičnih načina primene ovih tehnologija. Primera radi, svakih 18 meseci ili manje veličina provodnika i tranzistora u mikročipovima se smanji za oko 50 procenata, dok se brzina čipova udvostruči. Provodnici su već veličine delića mikrona, a uskoro će, zajedno sa izolatorima, postati toliko tanki da će efekti kvantne mehanike doći u igru.

Ako možete da gradite mehaničke delove atom po atom, oni mogu biti hiljadu puta manji i milion puta brži od postojećih uređaja. Takmičenje za bržim čipovima, smanjenjem utroška energije u proizvodnji ili gubitka energije usled smanjenja trenja, kao što je to na primer slučaj kod Felpsovog  plivačkog odela, za rezultat je donelo sve veću primenu i razvoj nanotehnologije.

Profesor Bušan koristi specifičan pristup nanotehnologiji koji podrazumeva spoj ove nauke i prirode i koji se naziva biomimetik nanotehnologija.

- Ideje na osnovu kojih mi kasnije pokušavamo da napravimo određene tehnološke napretke dobijamo iz prirode. U prirodi već postoje sve stvari koje mi pokušavamo da sada „veštački“ napravimo – kaže Batar Bušan.

Neke od oblasti istraživanja kojima se profesor Bušan trenutno bavi su primena biomimetik nanotehnologija za razvoj materijala sa superiornim osobinama, koji bi mogli da „naprave“ materijale za samočisteće površine, površine koje ne zadržavaju vodu, površine sa izuzetno niskim koeficijentima trenja...Primer komercijalne tehnologije koja je iskoristila princip veštačke ajkuline kože je i čuveno plivačko odelo Majkla Felpsa.

- Avionske kompanije ove tehnologije mogu da koriste u kreiranju materijala za pravljenje aviona, ali sličnu primenu mogu imati i u kreiranju automobila i brodova i čamaca. Takođe, naftne kompanije mogu ove tehnologije koristiti za naftovode, gde je moguće značajno redukovati gubitak u transportu – kaže Bušan.

Vreme kada će nanotehnologija preuzeti primarnu ulogu u tehnološkom razvoju, medicini, fizici, biološkim istraživanjima i ekologiji, nije previše daleko.

Povezivanje  minijaturnih motora, zupčanika, poluga, senzora, energije, komunikacionih veza i uređaja sa moćnim minijaturnim računarima omogućiće nastajanje novih vrsta inteligentnih materijala koji će promeniti svet u najrazličitijim pravcima.

U kojoj meri će srpski naučnici i mladi studenti Fakulteta inženjerskih nauka učestvovati u tome, vreme će pokazati.

Autor / izvor: Marija Pantović
ŠumadijaPress