Sve suve petice u knjižici i desetke u indeksu, 14 republičkih i saveznih nagrada, od kojih 8 prvih, govori 5 jezika, angažovana je kao spoljni saradnik Centra SANU i Microsoft student partner – to je ukratko lična karta dvadesetjednogodišnje devojke.
Od crnokose, kratko podšišane maturantkinje Prve kragujevačke gimnazije Tijana Đukić postala je lepa mlada dama, duge kose, koja studira mašinstvo. Pošto već ima prilično iskustva sa novinarima, jer se o njenim uspesima u školi pisalo nadugačko i naširoko, došavši u redakciju „Kragujevačkih“ Tijana je unapred znala šta je čeka i sve je precizno pripremila. Donela je svoj clipping (isečke iz novina koje su o njoj pisale), fotografiju koju je sama odabrala i radnu biografiju odštampanu na roze papiru. Sve je u roze biografiji impresivno.
Tokom školovanja u osnovnoj i srednjoj školi Tijana je imala sve suve petice i to ne samo na kraju školske godine, nego i na svim tromesečjima i polugodištima. Prva je bila na listi za prijem u Gimnaziju i kao najbolji đak u svojoj generaciji predstavljala školu na prijemu kod prestolonaslednika. I pri upisu na Mašinski fakultet bila je prva na listi sa maksimalnim brojem poena, oslobođena prijemnog ispita zbog osvojenih nagrada na republičkim takmičenjima iz informatike.
Učestvovala je na ukupno 45 takmičenja od opštinskih do saveznih i osvojila 14 republičkih i saveznih nagrada, od kojih 8 prvih.
Dar za matematiku nasledila je od oca Radeta, doktora tehničkih nauka, i majke Mirjane, diplomiranog mašinskog inženjera.
Od treće godine Gimnazije angažovana je kao jedini učenik neke srednje škole u Centru za naučna istraživanja SANU i Univerziteta u Kragujevcu na razvoju softvera za biomedicinska istraživanja i primenu u kliničkoj praksi. Uspešna saradnja sa ovom ustanovom samo je pojačala njenu želju da studira kompjuterski bioinženjering na Mašinskom fakultetu.
Iako je imala brojne ponude da nastavi školovanje u inostranstvu, pre svega uz pomoć Fondacije Karađorđević, na nekom od prestižnih univerziteta u Americi, nijednog trenutka nije se dvoumila da dalje obrazovanje nastavi u gradu u kome je rođena i odrasla.
- Smatram da na našem fakultetu imam sve uslove da radim i napredujem, a preko granice bih otišla samo na usavršavanje, ali ne i da živim, kaže Tijana.
Sada kao studentkinja informatike i bioinženjerstva ništa manje nije uspešna nego pre. Prve dve godine završila je bez upisane manje ocene od desetke u indeksu. Sve ispite položila je u prvom roku i nijedan nije prenela. I opet su tu takmičenja, među kojima je izdvojila učešće na Microsoftovom Imagine Cup-u u Parizu. Ni tamo nije ostala nezapažena. Razgovarala je sa kolegama na pet svetskih jezika (engleski, francuski, nemački, španski, italijanski), kao da je godinama živela u tim državama. Tom prilikom izabrana je za Microsoft student partnera sa zadatkom da promoviše softvere ove kompanije.
- Ja sam perfekcionista i sve što radim radim studiozno, do savršenstva. Ne umem da objasnim kako sve ovo postižem, ali nije teško, pokušava da objasni Tijana zadržavajući svoju privatnost za sebe. Ne želi da priča o tome kakve momke voli, gde izlazi, koju muziku sluša. Sve vreme govori kao pravi veliki profesionalac, zahtevajući da dobije tekst na autorizaciju jer ne želi da neka rečenica bude pogrešno objavljena.
Slušajući je kako govori odlučno i ozbiljno, čovek bi pomislio da razgovara sa nekim vojnim atašeom, ali široki osmeh odaje mladu, ali neobično talentovanu devojku. U jednom trenutku, priznajući da nešto novca od stipendija potroši na sebe, rekla je iskreno – konačno, žensko sam, jedino tada otkrivši svoju nežnu žensku prirodu.
Odmah potom je nastavila rečima da možda zvuči neskromno, ali da je uvek bila najbolji đak u osnovnoj, srednjoj školi i sada na fakultetu i da kako god izgledalo, to je činjenica.
Na kompliment da je pravi genije, skromno se zahvalila, obećavši da će kada dobije Nobelovu nagradu za bioinženjering prvo javiti našoj redakciji.
Izvor: Kragujevačke - Gordana Božić