Inženjer Aleksandar Patu Parvedi, sa francuske prekomorske teritorije - ostrva Reunion, već tri meseca obavlja praksu za master studije na ovdašnjem Mašinskom fakultetu, kod profesora Milorada Bojića
Piše Zoran Mišić
Internacionalizacija univerziteta i međunarodna saradnja prioriteti su naših visokoškolskih ustanova. Kragujevački Mašinski fakultet jedan je od onih koji prednjači po pitanju međunarodne razmene kadrova, stručnjaka i studenta, o čemu smo više puta pisali. Svejedno da li se radi o „gostovanjima”, uspesima i rezultatima studenata i profesora sa ovdašnjeg „Mašinca” ili „domaćinima” mnogim stručnjacima i kolegama iz čitavog sveta.
- Inženjering je globalna delatnost, ističu stručnjaci sa Mašinskog
fakulteta zaduženi za međunarodnu saradnju, koja, barem kada su oni u
pitanju, za sada ne izostaje.
Profesor dr Milorad Bojić, koji na Mašinskom fakultetu predaje
„grejanje, klimatizaciju i solarnu energiju”, često gostije na
univerzitetima širom sveta. Kao rukovodilac Centra za grejanje,
klimatizaciju i solarnu energiju svoje matične kuće, boravio je u
Nagoji u Japanu, Hong Kongu i francuskoj prekomorskoj teritoriji -
ostrvu Reunion u Indijskom okeanu, u „blizini” Mauricijusa.
U toj dalekoj, malo poznatoj i egzotičnoj zemlji, koja je sastavni deo
Francuske, profesor je angažovan od prošle godine. I, baš iz nje, pod
direktnim uticajem dr Bojića, na kragujevački „Mašinac” stigao je
Aleksandar Patu Parvedi, koji će u Centru na čijem je čelu profesor
Bojić obaviti naučno-istraživačku praksu, a u okviru svojih „masters”
studija.
„Nulte zgrade” u Srbiji i Reunionu
- Njegova praksa je, zaprvo, učešće u istraživanjima na kojima radimo u Centru, a reč je o istraživanjima u oblasti energije, u zgradama sa solarnom energijom. Trenutno radimo na projektima „Nulte energetske zgrade”, zdanja koja uopšte ne troše energiju „iz mreže”, počinje priču profesor Bojić, koji, potom, objašnjava kako se takva zgrada snabdeva energijom:
- Super izolacijom zgrade i opremanjem raznim uređajima, poput „štedljivog osvetljenja”, štedi se i umanjuje potreba za energijom. Onda se, pomoću foto naponskih panela, akumulira sunčeva energija i proizvodi struja. Običnim kolektorima, dobija se toplota za zagrevanje vode za sve potrebe domaćinstva. Sa druge strane, koriste se i uređaji koji se zovu „toplotne pumpe”, koji delimično rade na struju, ali „sakupljaju” i omogućavaju korišćenje toplote zemlje. Praktično, ta kuća koristi za svoje potrebe energiju zemlje i Sunca, pojašnjava naš sagovornik, napominjuji da je ovo istraživanje utoliko značajnije zato što, od 2020. godine, sve zemlje Evropske unije moraju da grade objekte na taj način.
Aleksandar Patu Parvedi (23) kaže da će iskustvo i znanje, koje stekne u Kragujevcu, iz oblasti snabdevanja energijom „nultih zgrada” preneti u zavičajni Reunion.
- Bio sam asistent prilikom predavanja profesora Bojića na svom matičnom fakultetu, kojom prilikom sam i shvatio koliko je njegov rad značajan i zanimljiv. Poželeo sam da naučim više o tome, o načinima korišćenja sunčeve energije, zbog čega sam kontaktirao nadležne, interesujući se da li je moguće da praksu na master studijama obavim u Centru, kojim rukovodi dr Milorad Bojić. Uvaženi profesor je predložio da im se priključim, ovde u Kragujevcu, što sam rado prihvatio, nastavlja priču Aleksandar, koji je u Kragujevac stigao prvog februara, a ostaće sve do septembra.
Objašnjava, potom, da je već radio, na ostrvu Reunion, na problematici solarnih kolektora i termodinamici, naglašavajući da mu način rada u Kragujevcu, kao i činjenica da radi sa velikim stručnjakom i priznatim naučnikom, predstavljaju veliku čast, ali i zadovoljstvo. Istraživački rad na Mašinskom fakultetu je, kaže, zanimljiv i raznovrstan, ističući da je mnogo toga novog naučio i saznao.
Od „Geta” do Temišvara i Beča
Aleksandar Patu Parvedi iskreno priča kako, kada je pošao za Kragujevac, nije znao šta ga konkretno očekuje, ali je poželeo da „otkrije” Srbiju i ovdašnji način rada i istraživanja.
- Od kada sam stigao, zaista uživam u procesu rada, jer je Kragujevac dobro mesto za studente i naučne radnike. Grad nije previše veliki i bučan, dobar je za učenje i izučavanje naučnih problema, jer sve što treba čoveku je tu, baš na dohvat ruke, smatra Aleksandar.
Inače, gost profesora Bojića napominje da, pre ove naučne i životne
„avanture”, nije znao mnogo o samoj Srbiji, zbog čega se „bacio” na
istraživanje i proučavanje našeg jezika, kulture, tradicije...
Živi sa verenicom, koja je, ovde, sa njim, u privatnom, iznajmljenom
stanu, u Ulici Kneza Miloša, preko puta poslastičarnice „Srce”, ali
najviše vremena (osam sati) provodi sa kolegama na fakultetu, a kada
nije na „Mašincu” druži se sa Kragujevčanima koje je upoznao. Obišao je
Beograd, u kome su ga „osvojile” reke, Dunav i Sava, ali i Užice i
Zlatibor. Voli izlaske, a preferira noćne klubove „Geto” i „Nemam ve
’de”. Savladao je solidno jezik i čita ćirilicu.
Sem turističkih, imao je i stručne ekskurzije u okviru
studentskog ogranka američkog društva za hlađenje i klimatizaciju
„AŠRE”, koje postoji u Kragujevcu. Sa njima je obišao proizvođače opreme
za grejanje i klimatizaciju u Beču i Temišvaru.
Zemlja šećerne trske i koralskih atola
Aleksandar koristi ovu priliku da nam predstavi svoju domovinu - Ostrvo Reunion. Kaže da se ono nalazi u Indijskom okeanu i da je udaljeno 225 kilometara od poznatijeg Mauricijusa, i u relativnoj „blizini” Madagaskara, prečnika 70 kilometara, i da ima oko 800.000 stanovnika. Glavni grad je Sent Deni, sa oko 200.000 žitelja, a još tri veća grada su Sent Pol, San Pjer i San Bernard. Na ostrvu imaju aktivan vulkan i najviši planinski vrh od 3.068 metara, zvani Snežni vrh.
- Na njemu nema snega, koji sam, inače, prvi put vide tek 2003. godine. Kada sam došao u Kragujevac, bila je zima, i bilo mi je neobično jer nisam navikao na hladnoću, a kod nas je sada leto, priča Aleksandar.
U njegovoj otadžbini uzgaja se šećerna trska (shodno tome, rum je nacionalno piće) i voće: ananas, mango, banana i lokalno voće „liči”, ali i jabuke i šljive. Kragujevački gost kaže da je Reunion atraktivan, zbog koralskih atola za plivanje i vodene sportove, ali je u „senci” poznatijeg Mauricijusa. Kao turisti, za sada su ga jedino „otkrili” Francuzi. Ovo ostrvo, koje je naseljeno u 16. veku, 1946. godine postalo je departman Francuske, a od 1997. godine je, zvanično, „ultraperiferna regija Evropske unije”.
Aleksandar će, kada u septembru pođe kući, poneti samo povoljne utiske.
- Preporučiću svojim sunarodnicima Srbiju kao odličnu destinaciju, kako za stručno usavršavanje, tako i za turističko putovanje. Prijatno je iznenađenje videti Srbiju kakva stvarno jeste. Vaši ljudi su topli, srdačni i gostoljubivi, kaže, na kraju razgovora, Aleksandar.
Obećava da će se vratiti u Kragujevac, jer želi da doktorske studije okonča kod nas.