Izvor: Danas
Inženjeri Centra za virtuelnu proizvodnju kragujevačkog Mašinskog fakulteta čitav proces izrade jednog dela za automobil osmisle na računaru, pre nego što vlasnik firme uloži novac u alate za izradu delova za „Fijat"
Srpska auto-industrija tehnološki zaostaje za svetom tri do četiri generacije, odnosno oko dve decenije, a taj zaostatak potencijalni kooperanti „Fijata" moraju da savladaju za samo godinu dana. Mašinski fakultet u Kragujevcu nudi znanje, odnosno omogućava da proizvođači premoste taj jaz i da u što kraćem vremenu savladaju proizvodnju nekog dela za automobil po savremenoj tehnologiji.
Predsednik Privredne komore Kragujevca Dušan Puača kaže da će „Fijat", koji će u Kragujevcu 2011. godine na tržište izbaciti novi model automobila, tražiti firme koje imaju tehnologiju kakvu i sam koristi i radnike sa sertifikovanim obukama.
Decenijska šansa
Dušan Puača objašnjava da je to što će 80 odsto delova biti pravljeno u zemlji naša decenijska šansa, ne samo za zaradu nego i za napredak, za mesto lidera razvoja Srbije.
- Komponentaši moraju da ispune tražene standarde, a najznačajniji je ISO TS 16949 koji podrazumeva da imate mogućnost da u svojoj firmi proizvodite delove po evropskim standardima. Bez toga nema partnerstva sa „Fijatom"! Kada jedno preduzeće dobije ove papire, otvara se za njega najbitnije pitanje - da li, praveći proizvod traženog kvaliteta, a po ceni koja je za „Fijat" prihvatljiva, može da zarađuje. To se zove optimizacija proizvodnje, i to je posao za Mašinski fakultet - objašnjava Puača.
Kragujevački Mašinski fakultet, ne gubeći vreme, ponudio je komponentašima rešenje - stručnjake, najsavremeniju tehnologiju i sertifikovane obuke. Mašinski fakultet već tri godine razvija Centar za virtuelnu proizvodnju, jedini na Balkanu. Centar je opremljen najsavremenijom tehnologijom i specijalizovanim softverima kapitalne vrednosti. Naučnici Centra Mašinskog fakulteta već sarađuju sa 35 preduzeća iz regiona.
Prof. dr Vesna Mandić, koordinator Centra za virtuelnu proizvodnju objašnjava da budući „Fijatovi" saradnici prolaze jaku selekciju.
|
Mašinski fakultet kao lider
Kragujevački Mašinski
fakultet radi na dva projekta koja sa tri miliona evra finansira
Evropska unija. U okviru projekta „Mreža korisnika virtuelne proizvodnje
Zapadnog Balkana" fakultet kao lider u regionu širi broj korisnika
virtuelne proizvodnje, kao instrumenta u industriji. U drugom projektu
„Promocija inovacija u sektorima industrijske informatike i ugradnih
sistema kroz umrežavanje", koji sprovodi u osam zemalja jugoistočne
Evrope, kragujevački fakultet je jedini partner iz Srbije. Cilj projekta
je promocija inovacija, naprednih proizvoda i preduzetništva.
|
- Proverava se da li firma ima odgovarajuće mašine, obučenu radnu snagu, ali i da li ima razvojno odeljenje. Većina malih i srednjih preduzeća ga nema jer su potrebni specijalizovani softveri, preskupi. Mi privrednicima nudimo da za njih razvijamo nove proizvode, recimo deo za menjač. Pomažemo privrednicima da osmisle proces proizvodnje tako da mogu kvalitetan proizvod da naprave za manje para. Kada „Fijat" dođe u firmu komponentaša on samo treba da pokaže ugovor sa Mašinskim fakultetom - to je njegovo razvojno odeljenje i šansa za posao - navodi Vesna Mandić.
Inženjeri Centra za virtuelnu proizvodnju čitav proces izrade jednog dela za automobil osmisle na računaru, pre nego što vlasnik firme uloži novac u alate, pre nego što potroši vreme da ih menja i isprobava. Inženjeri u virtuelnom svetu, pre upotrebe alata, mogu da procene njegovo habanje i vek upotrebe, budući kvalitet proizvoda. Simulirajući proizvodnju na računaru, mogu da ubrzaju i poboljšaju proces proizvodnje, a to ima kao rezultat veću zaradu.
Priprema obuke
Mašinski fakultet u Kragujevcu od maja naredne godine, a na osnovu analize potreba 50 srpskih preduzeća, pripremiće i obuku za upotrebu informacionih tehnologija u poslovanju, namenjenu diplomcima, inženjerima.
Goran Matović, vlasnik srpsko-nemačkog preduzeća „SCGM" iz Kragujevca, koje se bavi industrijskim dizajnom i projektovanjem proizvoda kaže da će obuka njegovoj firmi uštedeti mnogo novca.
- Znanja koja inženjeri dobijaju na fakultetu nisu dovoljna da odmah počnu da rade. Umesto da ih, kao do sada, šaljemo na obuke u nemačke kompanije, slaćemo ih na Mašinski fakultet - kaže Matović.